Malo je danas mladih ljudi koji se odlučuju da ostanu na selu i nastave porodičnu tradiciju. Tomislav Crvenković iz sela Ratari jedan je od mladih domaćina koji su ne samo nastavili, već i unapredili porodičnu proizvodnju povrća dugu 70 godina.
Možda vas zanima
Mladi domaćin Tomislav Crvenković nastavio je porodičnu povrtarsku tradiciju dugu više od pola veka. Nekada su Crvenkovići gajili različito povrće na otvorenom, a danas se njihova proizvodnja organizuje u savremenim plastenicima.
„Porodica Crvenković se bavi proizvodnjom dosta vrsta povrća, ali pre svega ranog paradajza. Imamo tri velika plastenika, od čega se u dva gaji paradajz, a u jednom krastavac. Kasnije u iste te plastenike stižemo da ubacimo još neku kulturu, kao što je, recimo, tikvica u jesen, i još jednu turu jesenjeg krastavca, tzv. turšijara“, započinje priču mladi domaćin Tomislav.
U dva plastenika je posađeno oko 3.500 struka paradajza sorti mondijal i volovsko srce, i oko 1.000 krastavca. Savremeni plastenici omogućavaju optimalne uslove za gajenje povrća. Tu je sistem za navodnjavanje kap po kap, zaštitna mreža i, što je posebno važno, omogućeno je dobro provetravanje.
Trenutno u plasteniku imamo paradajz sorte mondijal, koji se na našem podneblju pokazao kao najpogodniji i najlakši za uzgoj.
„Trenutno u plasteniku imamo paradajz sorte mondijal, koji se na našem podneblju pokazao kao najpogodniji i najlakši za uzgoj. Dugo godina ga sadimo, polazi nam za rukom, tako da po tom pitanju ne menjamo ništa. Ne možemo reći da je zadnja reč tehnologije zastupljena u plastenicima, ali su oni jako dobro opremljeni, pogotovo onaj u kom je zasađen paradajz. Pre svega mislim na mogućnost bočnog otvaranja plastenika, gde dobijamo mogućnost bočnog provetravanja, dok stariji plastenici imaju mogućnost samo čeonog provetravanja.”
„Imamo komarnik i jako veliko provetravanje koje utiče na količinu samog roda i dužinu branja, te tako ovaj paradajz nećemo brati samo dva-tri meseca, već će se na trpezi i pijaci naći do prvog mraza“, ističe Tomislav.
Proces proizvodnje započeo je još u januaru proizvodnjom rasada. Kvalitetan rasad i preventivna zaštita znače dobar i zdrav rod, i velike prinose. Zbog velikih temperaturnih oscilacija bilo je problema sa rasadom krastavaca, ali sada je sve u redu, i oni ovih dana stižu za berbu.
„Sa zasadom smo počeli negde sredinom januara, od 15. do 17. januara je negde optimalno vreme za sadnju paradajza. Izneli smo ga negde oko 15. marta. Vremenski uslovi tada su bili povoljni, međutim, kasnije u nedostatku sunca bili smo u zaostatku sa sazrevanjem roda.”
„Ove godine je rod u zaostatku nekih 10-15 dana u odnosu na prošlu. Prvi zreli paradajz očekujemo već ovih dana, početkom juna, dok krastavce očekujemo za sedam dana, ali neke ozbiljnije i veće količine koje će ići za prodaju tek za desetak dana“, kaže ovaj domaćin.
Trenutno u plasteniku imamo paradajz sorte mondijal, koji se na našem podneblju pokazao kao najpogodniji i najlakši za uzgoj.
U povrtarskoj proizvodnji ima mnogo posla, povrće traži stalni nadzor i posvećenost, a Crvenkovići najveći deo poslova obavljaju sami. Prodaja povrća iz ovih plastenika traje od maja do novembra, a za kvalitetne i zdrave plodove nije teško naći kupca.
„Veliki i zahtevan je posao, i stvarno treba mnogo truda, rada i volje. Bez porodice ne bih mogao da podnesem sav teret. Prodaja ide dobro – kada imate kvalitet, kada uspete da odgajite kvalitet i kada izađete na vreme, lako se nađe kupac. Oko 60% prodajemo kod kuće, a jedan deo i na kvantaškim pijacama, najčešće u Obrenovcu“, zaključuje Tomislav.
Ovaj obim proizvodnje za Crvenkoviće je sada optimalan. Narednih godina planiraju samo nabavljanje novih savremenih plastenika, koji će ovu proizvodnju još više unaprediti.
Autorka fotografija: Mirjana Stepić
Sagovornik:
Tomislav Crvenković, selo Ratari, nadomak Obrenovca
Komentari