Poljoprivredni fakultet u Zemunu osnovan je još davne 1905. godine. Od tada do danas iz njegovih klupa izašlo je na hiljade mladih agronoma, koji su doprineli razvoju naše poljoprivrede, ali i Srbije uopšte. Zato smo odlučili da posetimo Poljoprivredni fakultet i raspitamo se o tome kakva su interesovanja poslednje generacije koja je ušla na velika i važna vrata ove institucije.
Poljoprivredni fakultet u Zemunu ove školske godine upisao je još 961 novog brucoša. Sa pravima, zahtevima i prednostima ovog fakulteta budući agronomi su se već upoznali u prethodna dva meseca, pohađajući nastavu na jednom od osam različitih smerova: na ratarstvu i povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, prehrambenoj tehnologiji, zootehnici, fitomedicini, odsecima za melioraciju i zemljište, poljoprivrednu tehniku i agroekonomiju.
Možda vas zanima
Pitali smo profesorku dr Zoru Stevanović Dajić, prodekanku za nauku na Poljoprivrednom fakultetu, koji je smer bio najpopularniji među ovogodišnjim brucošima.
Dr Zora Stevanović Dajić, prodekanka za nauku na Poljoprivrednom fakultetu, rekla nam je: „Ove godine nam je najtraženiji smer bio prehrambena tehnologija, konkretno modul koji se zove upravljanje bezbednošću, a isto tako, standardno je bio popularan i smer fitomedicina, kao i odseci biljne proizvodnje. Voćarstvo je među njima bilo najveći hit, što nam je posebno drago.“
Od ove godine, novina na Poljoprivrednom fakultetu je modul mikrobiologija hrane, na odseku za prehrambenu tehnologiju.
„Prošlo je sasvim u redu, popunili smo sva mesta koja imamo, ali su studenti tek krenuli na predavanja, pa još uvek nemamo informaciju kako im se ovaj modul dopada i šta planiraju sa njim. Moraćemo malo da sačekamo, da vidimo kako će se uhodati“, objašnjava profesorka Stevanović Dajić.
Inače, ukoliko posmatramo težinu prijemnog ispita i razne kriterijume na ovom fakultetu, mogli bismo da kažemo da oni nisu strogi. Naime, gotovo svi brucoši upisali su željene smerove, pa zato mlađim generacijama ne mogu da prenesu obeshrabrujuća iskustva.
Prosečno, školovanje na ovom fakultetu u roku završi 40% studenata.
Dr Zora Stevanović Dajić još kaže: „Ono što bih mogla na tu temu da dodam, ali i da se pohvalim u ime fakulteta, jeste da smo mi jedan od veoma retkih fakulteta na Univerzitetu u Beogradu koji organizuje besplatnu pripremnu nastavu. Studenti mogu da nam se jave kada objavimo vest na našem sajtu, a zatim napravimo raspored.“
„Obično se nastava organizuje vikendima, pa studenti koji je pohađaju mogu vrlo lepo i lako da polože prijemni ispit. Naravno, oni se kasnije rangiraju i u zavisnosti od ocena koje su stekli tokom ranijeg školovanja“, istakla je profesorka.
Prosečno, školovanje na ovom fakultetu u roku završi 40% studenata. Ipak, nije sve u teoriji. Mnogi studenti rekli bi vam da je za ovu struku i praksa veoma važan segment studiranja, što im ovaj fakultet takođe omogućava.
Zora Stevanović Dajić objašnjava: „Mi imamo listu naših stalnih saradnika. To su obično instituti, kombinati i neke poznate kompanije koje se bave poljoprivredom, recimo Institut za kukuruz, PIK Tamiš, PKB i drugi. Sa njima se dogovaramo o realizaciji studentskih praksi u svim oblastima poljoprivrede, u ratarstvu, voćarstvu, stočarstvu i drugim. Takođe, imamo i naše školsko dobro Radmilovac, koje je ključni poligon za izvođenje studentskih praksi“.
Osim toga, kada je reč o praksama u inostranstvu, Poljoprivredni fakultet je među ostalima na Univerzitetu u Beogradu u samom vrhu po broju realizovanih praksi. Ipak, nije pravilo da studenti žele da ostanu u drugim zemljama. Naprotiv, većina njih svoju budućnost radije vidi u Srbiji.
Mislim da posla ima za svakog ko želi da ga nađe, zato što poljoprivreda pruža mnogo više mogućnosti od nekih drugih oblasti i nauka.
„Mislim da posla ima za svakog ko želi da ga nađe, zato što poljoprivreda pruža mnogo više mogućnosti od nekih drugih oblasti i nauka. Neko ko je stekao odgovarajuća znanja i veštine može da razmišlja i o pokretanju svoje proizvodnje, bilo da je reč o zatvorenom ili zaštićenom prostoru. Mi zaista dajemo kompletna znanja za razne nove i moderne tehnologije, pa zato poljoprivreda pruža mnogo više mogućnosti u odnosu na neke druge oblasti“, istakla je profesorka.
Sudeći prema raznim činjenicama, mogli bismo da zaključimo da poljoprivreda ipak jeste jedno veoma perspektivno zanimanje za mladog čoveka u Srbiji.
„Uzimajući u obzir proizvodnju, ali i neku vrstu pružanja usluga, konsalting sisteme i uključivanje u stručne poljoprivredne službe i institute, možemo da zaključimo da je poljoprivreda nešto što je šansa za ovu zemlju“, rekla nam je profesorka dr Zora Stevanović Dajić.
Sagovornica:
dr Zora Stevanović Dajić, prodekanka za nauku, Poljoprivredni fakultet
Komentari