Posetili smo mladog poljoprivrednika Nikolu Kosanovića u Starim Banovcima, koji je nekoliko ari svog placa iza kuće odlučio da pretvori u voćnjak.

Nikola je odlučio da zadasi šljivu, krušku, jabuku i kajsiju na 6.5 ari površine. Na površini koja je nekada bila pod pšenicom i kukuruzom, sada je voćnjak sa 35 stabala kruške, 30 stabala jabuke, 25 stabala šljive i 12 stabala kajsije.

Odakle ideja za podizanje voćnjaka?

Kako naš sagovornik tvrdi, od malih nogu je imao želju da zasadi voćnjak, pa mu dodatni rad, pored primarnog posla, ne predstavlja nikakav problem. Voćnjak ima različite vrste zato što Nikola veruje da treba imati svega po malo.

Vole da u kući ima domaćeg voća, a određene količine se odvajaju za kvalitetnu rakiju kojoj se raduje rodbina, prijatelji i kumovi.

Nikola je voćnjak podigao pre četiri godine, a pohvalio nam se da je šljiva prošle godine jako dobro rodila, za kojom inače vlada i velika potražnja. Pola roda je išlo u prodaju, a pola je otišlo u rakiju.

Što se tiče taktike sadnje, Nikola je uspeo da ostvari sukcesivno rađanje, pa tako prvo stignu šljive, zatim kajsija, a za njom slede jabuke pa kruške.

Procenat primanja sadnica u Nikolinom voćnjaku je 100%, a na pitanje gde je prikupio neophodno znanje odgovara – AGROmedia portal, različita predavanja na Poljoprivrednom fakultetu, kao i drugi izvori kojim pristupa putem interneta.

Uz volju i prikupljeno znanje, Nikola je uspeo da podigne voćnjak sam, uz korišćenje sistema kap po kap. Planovi su mu da se proširi i da zasadi bar još toliko stabala koliko sada ima.

Ima li brzih para u ovom poslu?

,,Nema brzih para. Prve tri godine nije bilo roda, šljiva je prošle godine rodila malo ozbiljnije. Jako dobar rod se može očekivati tek nakon pete ili šeste godine. Prvih četiri godine se mora raditi i ulagati svaki dan, jaka volja i trud da bi se onda taj rod ostvario u petoj godini maksimalno”, kaže naš sagovornik.

Nikola još dodaje da je za uspeh veoma važno da čovek voli to što radi.

Mladim ljudima ima da poruči da ,,rad na selu obećava”, a domaći proizvodi ne mogu ni da se kupe ni da se plate nigde. ,,To što ti svojim rukama proizvedeš to nema nigde, ali ne može sve preko noći”, zaključuje Nikola.