Golubarstvo u Srbiji ima izuzetno dugu tradiciju, iako je relativno zapostavljeno u medijima. Da bi neko bio uspešan u ovom svojevrsnom sportu neophodno je za početak da dobro poznaje rase golubova.
Postoje golubovi letači, u koje se ubrajaju letači, visokoletači, engleski tipleri, pismonoše i prevrtači, kao i domaći golubovi koji se dele na ukrasne i sportske. U ovoj oblasti postoje razna nadmetanja, kao što su estetska takmičenja za ukrasne golubove, zatim trke za pismonoše i takmičenje u dužini kružnog leta za visokoletače.
Možda vas zanima
Trenutno u Srbiji ima oko 20 udruženja i oko 20.000 registrovanih odgajivača golubova. Slobodan Vasiljev, mladi golubar iz Kikinde, ističe da gajenje golubova već godinama gubi na svom značaju i da se sve manji broj mladih odlučuje za ovaj vid hobija.
„U Kikindi je golubarstvo, kao i ptičarstvo, slabo razvijeno, jer je malo mladih zainteresovano za ove hobije. U gradu ima stotinak odgajivača golubova i ptica i oko pedeset odgajivača ukrasne živine. Ljudi danas gaje golubove prevashodno iz ljubavi, jer nema velike zarade od njih“, ističe Slobodan.
Ljudi danas gaje golubove prevashodno iz ljubavi, jer nema velike zarade od njih.
Dvadesetsedmogodišnji Vasiljev je uz golubove odrastao, a pre pet godina je počeo da gaji i papagaje: „Odlučio sam da gajim golubove zbog pokojnog oca, koji je bio poznat po golubovima mađarskim gacanima. Iako sam pokušao sa njima, nije išlo, pa sam od pre dve godine nabavio lepezane od poznatih odgajivača iz Banatskog Velikog Sela. Do sada sam izlagao golubove na gradskim izložbama, ali imam želju da učestvujem na specijalnoj izložbi lepezana. Osim golubova, gajim i papagaje, nimfe, tigrice, a gajim i ćubaste tigrice, koje su retke.“
Mladi Kikinđanin tvrdi da gajenje golubova i papagaja nije naporno ukoliko se voli – potrebno je samo pokloniti dovoljno pažnje i ljubavi, a uz kvalitetne primerke ni uspeh ne izostaje.
„Za papagaje treba strpljenje. Uz standardnu ishranu, dobro je davati što više voća i jajčanu masu koja im služi kao pokretač u sezoni leženja. Ljudi su više zainteresovani za kupovinu papagaja nego za golubove. Iako se golubovi mogu naći za male pare, od 100 dinara za lakše rase do 1.000 dinara za teže, tigrice su oko 250 dinara komad, a nimfe oko 1.000, dok ćubaste tigrice koštaju preko 1.000 dinara.”
Slobodan sebe svrstava u iskusne golubare, a ističe da u Kikindi ima svega desetak mladih odgajivača.
Evo i nekoliko saveta za golubare početnike od iskusnog Slobodana:
- Ko želi da mu golubarstvo postane posao i da na njemu zaradi, treba da odabere odgovarajuće rase koje daju više mesa. To su, pre svega, koburška ševa, golub cestar, pismonoša ili neka od rasa džinovskih golubova ili golubova kokošara.
- Ono što je bitno znati pri odabiru rasa je da mnogi ukrasni golubovi, kao i golubovi letači i prevrtači, podjednako dolaze u obzir za zabavu i razonodu, ali isto tako i za izložbe i sportska takmičenja.
- Položaj golubarnika je izuzetno važan. Visoko postavljeni golubarnik sa slobodnim poletištem nije pogodan za gajenje rimskih golubova, bagdeta i drugih teških rasa. U duboko uvučenom golubarniku između visokih kuća ne treba gajiti prevrtače ili poljske golubove.
Autor fotografija: Danijela Jankov
Komentari