Sa željom da ožive selo, stvore za sebe prostor za animiranje i druženje, a opet samo iz čiste dosade, nastalo je udruženje „Grupa Kobra“ iz sela Donja Toponica kod Niša. Ovu grupu mladih ljudi pokrenuo je omladinski aktivizam i želja da nešto promene na bolje.
Možda vas zanima
Kako ih je nekada okupio karate sport u klubu Kobra, čije ime već 12 godina nose, danas se okupljaju sa ciljem da zaštite životnu sredinu, pokrenu omladinski aktivizam i podstaknu ruralni razvoj svog mesta. Sa opremanjem Doma kulture započeli su i organizovanje raznih festivala, akcija i kampova, kako bi, ne samo oživeli svoje selo, već ga uredili po meri mladih.
„Preko leta, na tom mestu, svake godine počev od 2012. godine, organizuju se internacionalni radni kampovi koji možda predstavljaju i najveći domet ruralnog razvoja. Svakog leta oko 30 mladih iz celog sveta dođe da zajedno sa lokalnim volonterima radi na uređivanju sela i promociji interkulturalizma. Svaki kamp ima različitu temu, a neke od njih su sređivanje javnih parcela – farbanje mobilijara, košenje trave, uređenje staze, oslikavanje fasada škole i domova kulture u okolnim selima, uzagajanje povrća, spremanje zimnice i drugo“, navodi Milan Stoiljković, predsednik ovog udruženja.
Veliku pažnju ovo udruženje posvetilo je životnoj sredini i njenom očuvanju u Donjoj Toponici. Realizovali su preko 40 projekata: očistili više deponija u svom i okolnim selima, a na mestu nekih od njih danas se nalaze parkovi za decu, teren za odbojku na pesku, letnjikovci i drugo. Veliki podstrek u tome bile su i nagrade: „Zeleni list” od strane Pokreta gorana Vojvodine i Radio Beograda 2, za doprinos u očuvanju životne sredine u lokalnoj zajednici. Pošto je njihov doprinos selu prepoznat, pre dve godine dobili su na korišćenje jednu kuću sa imanjem na kom su nastavili svoje aktivnosti u smeru ekologije i poljoprivrede.
„Možda najznačajnija stvar na tom imanju, koje nazivamo Kobraland, jeste organska bašta koju smo pokrenuli sa učenicima i učiteljicama iz osnovne škole susednog sela i stranim volotnerima. Bašta je mala, ali proizvede dovoljno hrane za sve volontere tokom leta i jeseni.“
Brigu o organskoj bašti preuzimaju volotneri koji dolaze tokom cele godine, na osnovu dugoročnog, srednjoročnog ili kratkoročnog volontiranja. Oni koji ostaju mesec, dva ili tri meseca zaduženi su za održavanje bašte i imanja. Dugoročni program volontiranja koji se naziva još i civil servis, odnosi se na volontere koji ostaju u Donjoj Toponici po šest meseci.
„S obzirom na to da oni duže borave kod nas i na to da bolje poznaju potrebe lokalne zajednice i sve uslove, oni su zaduženi za koordinisanje poslova oko bašte i imanja sa drugim volonterima. Većina volotnera je oduševljena našom malom baštom, a posebno njenim produktima. Gotovo svi kažu da nisu probali bolji paradajz i papriku“, kaže Milan.
Kako su im poljoprivredne aktivnosti bile naročito interesantne, 2015. godine započeli su organsku proizvodnju začinskog bilja na 10 ari i organizovali tri radna kampa – prolećni, letnji i jesenji, gde su strani volonteri, zajedno sa domaćim, zaokružili proces poljoprivredne proizvodnje.
„Na prvom kampu, oni su pripremali baštu za sadnju, sadili i polivali. Na drugom, nastavili su te iste aktivnosti, dok su na jesenjem kampu volonteri ubirali polodove i u saradnji sa lokalnim domaćicama, pravili „kobra” ajvar koji je bio izuzetno tražen i predstavljao deo naših aktivnosti prikupljanja sredstava i samim tim obezbedio održivost naše organizacije u tom periodu“.
Akcije i angažovanost grupe Kobra, koja za sebe kaže da „stvara promene“, u velikoj meri uticalе su na promenu slike poljoprivrede u selu, iako im to nije bio primаrni cilj. Ali ne samo to! Kampovi sa stranim volonterima približili su Donju Toponicu svetu, pa danas kada najstarija baka u selu vidi volontere pozdravlja ih sa „Hello!“. Тi strani volonteri uzgajaju srpsko povrće i uče srpski jezik, u svojim zemljama osnivaju slična udruženja, a neretke su situacije koje rezultiraju brakom dvoje mladih volontera koji se upoznaju baš u Donjoj Toponici.
„Na početku je bilo veoma teško pokazati iskrenu želju da se promeni nešto u lokalnoj zajednici, ali kako su dolazili rezultati našeg rada, tako je podrška i reputacija grupe u sredini rasla. Naša velika nada su naši najmlađi sa kojima radimo i trudimo se da im stvorimo drugačiju sliku aktivizma. Želimo da im dokažemo da je sve to lepo i korisno, iako često nije plaćeno i da donosi velike benefite u vidu neformalnog obrazovanja i sticanja veština koje kasnije mogu da upotrebe za lični rast i razvoj“, kaže predsednik ovog udruženja koje je pokrenulo pozitvne promene u svom selu, danas vrlo bogatom dešavanjima.
Komentari