Sa završenim Poljoprivrednim fakultetom za Aleksandru Pavlović (30) nije bilo posla u Beogradu. Nakon deset godina života u prestonici, sa suprugom Jovicom i dvoje male dece, vratila se u rodni Brus gde se već tri godine uspešno bavi preradom gajenog i šumskog voća. Počeli su skromno, a zahvaljujući Programu podrške ženama i mladim preduzetnicama, danas su vlasnici firme „Varjača i šerpa“.
“Počeli smo bukvalno sa varjačom, šerpom i smederevcem, otuda i simbolično naziv firme „Varjača i šerpa“. Prve godine napravili smo oko 1.000 tegli ajvara i 500 tegli raznih džemova. Sve po receptima naših baka i isključivo bez aditiva i konzervansa. Jedina reklama su nam bili zadovoljni kupci, nove nismo tražili, oni su nas nalazili. Slali smo porudžbine i poštom, u sve delove Srbije, najviše u Beograd i Novi Sad. Sa dvoje male dece bilo je zaista naporno, nismo tada imali ni mašine koje bi nam olakšale posao, ali smo imali cilj, da kvalitetom osvojimo tržište”, svedoči Aleksandra o svojim počecima.
NE PROPUSTITE I OVO:
Prve korake u poslu Pavlovići su napravili u Igrošu, selu podno Kopaonika, gde Aleksandrin deda ima poljoprivredno gazdinstvo. Šljive su brali iz svog voćnjaka, kao i maline, a borovnice i šumske jagode na planini. Kažu, obilje divljih plodova gde god se okrenete, netaknuto, neprskano. Što se gajenog voća tiče, prskanje, kažu, samo onoliko koliko mora i u meri koja ne utiče na kvalitet proizvoda.
“Ljudima je to danas važno, organska hrana je na ceni. Vidimo to i po sebi, zadovoljni smo što se naša deca hrane zdravo i žive na svežem vazduhu. Ovaj kraj je takav, netaknuta priroda, uz malo truda i volje, možete da preživite od onoga što priroda nudi. Međutim, naša ideja je od početka bila da nam to bude osnovni izvor prihoda i jedini posao, što je iziskivalo i određena ulaganja” objašnjava naša sagovornica.
Porudžbine su se povećavale, a kako su u međuvremenu otpočeli i sa proizvodnjom domaćih sokova, kupci su im postali i restorani i etno sela. Program podrške za žene preduzetnice i mlade, koji nudi Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga (ARRRO) došao je u pravom trenutku.
“Prijavila sam se kao fizičko lice i uz mentorsku podršku Sonje Jevremović iz ARRRO izradila sam poslovni plan, što im je dosta pomoglo. U okviru istog programa dobila sam podsticajna sredstva od oko 1.000. 000 dinara, od čega 40 odsto bespovratnih. Kupili smo potrebne mašine, presu za sokove, pasirku, mlin, protočni pastilizator”, kaže Aleksnadra.
Iako je učešće u ovom programu nije obavezivalo da mora da otvori preduzetničku radnju, ona je to učinila polovinom ove godine.
“Iznajmili smo lokal u Igrošu i otvorili firmu. Obim proizvodnje je povećan, ove godine smo proizveli oko 4.500 tegli ajvara, 1.000 tegli džemova, oko 8.000 flaša malih i skoro 3.000 velikih flaša sokova. Kada je najviše posla angažujemo i sezonske radnike, mada bih volela da posao razradimo do te mere da možemo da ih zaposlimo za stalno. Za sada najviše radimo suprug i ja”, ističe ona.
Ističe i to da je ova godina bila teška zbog otežane nabavke staklene ambalaže, da je bila nestašica flaša, a problem je bilo i to što ove sezone nije bilo isplativo praviti ajvar, zbog cene paprike ali i tegli.
“Već smo stekli stalne kupce i nije dolazilo u obzir da zbog cene odustanemo od pravljenja ajvara. Iako nije bilo ekonomski isplativo, svi naši kupci dobili su ono što su naručili” ističe ova mlada preduzetnica.
I pored velikih obaveza u proizvodnji, Aleksandra redovno obilazi i sajmove.
“U septembru ove godine sam učestvovala na Međunarodnom sajmu ženskog inovativnog preduzetništva u Vranju, nakon toga i na Međunarodnom bazaru u Beogradu, gde sam se povezala sa preduzetnicama iz Slovenije. Poenta sajmova nije da prodate već da se predstavite i povežete” objašnjava ona.
Mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom, Aleksandra poručuje da ne oklevaju i da naprave prvi korak.
“Iskoristite subvencije koje država nudi, edukujte se, obilazite sajmove, bez toga danas nema uspeha. Osnov svega je naravno kvalitet, tu ne sme biti kalkulacija. Posao nije lak, ali ima budućnost, posebno ono što je domaće i organsko. Za sam početak, ukoliko nemate dovoljno sredstava, usmerite se na darove koje nam priroda nesebično nudi”, savet je ove mlade preduzetnice.
U realizaciji Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade, Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga učestvuje od prošle godine. Kroz ovaj program, za dve godine, podržano je 45-oro mladih ljudi.
Pravo da se prijave imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva gde većinski udeo mora biti u vlasništvu jedne ili više žena, starosti do 35 godina.
Kroz program, korisnici mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu do 45 odsto vrednosti ulaganja. Preostali iznos ulaganja finasira se iz kredita Fonda, sa rokom otplate od pet godina, grejs peridom od jedne godine i kamatnom stopom od jedan, odnosno, dva odsto godišnje.
Komentari