Definisanjem lokaliteta pogodnih za naseljavanje uspešno je okončana prva faza naučno-istraživačkog projekta o jelenskoj divljači na teritoriji centralne Srbije, koji finansira Uprava za šume pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine (sredstva iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva), pokrenutog u oktobru 2016. godine.
Možda vas zanima
Ciljeve i značaj projekta, nazvanog „Istraživanje uzroka i posledica nestajanja jelenske divljači u centralnoj Srbiji, definisanje površina pogodnih za reintrodukciju (naseljavanje) i mera za unapređenje procesa reintrodukcije”, već smo predstavili na portalu „Agromedia”.
Jelen je autohtona divljač, neprocenjivo prirodno blago i značajan privredni, turistički i lovni potencijal. Nekada ih je bilo na gotovo svakoj većoj planini u Srbiji.
Sedamdesetih godina 19. veka, na obalama Dunava, nedaleko od Požarevca, Golupca i Negotina, postojale su kasapnice koje su prodavale samo jelensko meso. Veliki dobrotvor, čuveni kapetan Miša Anastasijević, početni kapital stekao je upravo trgujući jelenskim mesom i rogovljem.
Nažalost, te populacije jelena su proređene ili istrebljene još u 19. veku. Uprkos potpunoj zabrani lova, ova divljač nije očuvana južno od Save i Dunava jer nisu preduzete i druge mere za otklanjanje ili bar ublažavanje glavnih uzroka istrebljenja.
Sadašnja rasprostranjenost ove vrste u našoj zemlji verovatno je najmanja u istoriji. Izuzimajući teritoriju Vojvodine, gde se jelenom uspešno gazduje u ograđenim šumskim lovištima, brojnost, struktura i stepen korišćenja populacija znatno su ispod prirodnih potencijala.
Da se ne bi ponovile greške iz prošlosti, trebalo je utvrditi uzroke nestanka i neuspeha nekih prethodnih naseljavanja.
„Obišli smo mnoga lovišta i razgovarali sa iskusnim lovnim stručnjacima, od kojih smo dobili dragocene informacije. Sproveli smo i anketu, angažovali studente da zabeleže korisne podatke iz starih lovačkih glasila”, ističe prof. dr Dragan Gačić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, rukovodilac ovog projekta.
„Sve to smo doveli u vezu sa istraživanjima rađenim u širem okruženju i publikacijama od globalnog značaja. Postoji više uzroka, ali nezakonit lov je jedan od glavnih, a on je, nažalost, i dalje prisutan”, upozorava naš sagovornik i ističe da treba posvetiti više pažnje sprečavanju i kažnjavanju lovokrađe, u čemu je neophodna pomoć MUP-a.
Izbor staništa pogodnih za naseljavanje u prošlosti se uglavnom zasnivao na iskustvu pojedinaca i njihovom poznavanju terena. Ovoga puta, cilj istraživača je da izbor lokaliteta bude savremen, naučno zasnovan i funkcionalan.
„Teritoriju Srbije podelili smo mrežom kvadrata. Svaki od 18.000 kvadrata ima svoje ‘ime i prezime‘, odnosno šifru. Slična metodologija primenjuje se i u drugim zemljama. Uz pomoć geografskog informacionog sistema, na svakom delu teritorije možemo da analiziramo uticaj prirodnih uslova i pratimo šta se dešava sa jelenskom divljači.”
Ova vrlo korisna digitalna mapa omogućila je bolji uvid u današnju rasprostranjenost jelena u Srbiji, a zaključak je poražavajuć: prisutan je na manje od 10% teritorije!
Posle analize dobijenih rezultata, izbor je pao na zapadni deo centralne Srbije, gde je šumovitost oko 40%, a jelena uopšte nema. Određeno je pilot-područje od oko 1,3 miliona hektara, na kome su proučeni uslovi staništa.
Za svaki kvadrat (1 km x 1 km) prikupljeni su podaci o nadmorskoj visini, temperaturi vazduha, padavinama, šumovitosti, učešću poljoprivrednih površina i drugim parametrima – ukupno oko 80.000 podataka.
„Pokazalo se da u pilot području postoje četiri lokaliteta gde su prirodni uslovi adekvatni: šire područje Tare, zatim Golija i Čemerno, Goč i Željin i na kraju područje Kopaonika”, ističe dr Gačić, i dodaje da su u toj proceni bila dragocena iskustva kolega iz Slovenije.
Ono što su dobili na karti, istraživači su proverili i na terenu. Vodili su računa da izbegnu teritorije gde ima većih poljoprivrednih površina, malinjaka i drugih zasada, birali slabo nastanjena područja.
„Obilazak područja Tare pokazao je da je zaista adekvatno. Na Kremanskim kosama je već odabrana i jedna lokacija pogodna za prihvatilište. Zatim smo obišli i Čemerno i odlučili da usmerimo aktivnosti na ova dva lokaliteta”, objašnjava naš sagovornik.
Druga dva zahtevaju dodatna istraživanja: Goč zbog velike šumovitosti, Željin zbog malinjaka i kupinjaka kojima bi jeleni mogli da nanesu štetu, Kopaonik zbog razvijenog turizma.
Da se radi o izvanrednim terenima, potvrdili su, nakon obilaska, i inostrani lovni stručnjaci, učesnici Prvog srpskog savetovanja sa međunarodnim učešćem o gazdovanju i zaštiti lovne faune: jelenska divljač, održanog sredinom oktobra u Šumarskoj školi u Kraljevu.
Pred više od 100 učesnika ovog skupa usmeno je prezentovano 18 radova, a iskustva kolega iz inostranstva, na čelu sa prof. Markom Apolonijem, sa Univerziteta u Sasariju, biće dragocena u daljem radu.
Predstoji i nabavka dži-pi-es ogrlica i pušaka za uspavljivanje, tako da će možda već ove zime biti obeležena prva grla čije će praćenje dati važne podatke za razradu metodologije naseljavanja.
Ozbiljan problem u gazdovanju jelenskom divljači su štete koje može da prouzrokuje u šumarstvu i poljoprivredi, zbog čega lokalno stanovništvo, ali i poljoprivredna i šumarska struka, često imaju negativan stav prema ovoj vrsti i smatraju je „nepoželjnom”.
Zato će na definitivan izbor lokaliteta uticati i raspoloženje lokalnog stanovništva, zainteresovanost lovaca, opremljenost stručnih službi. Prilozi na lokalnim televizijama i u drugim medijima, kao i brošura u kojoj je projekat predstavljen, doprinose širenju svesti o značaju ovog poduhvata čiji je krajnji smisao – vraćanje duga prirodi.
Sagovornik: Prof. dr Dragan Gačić, Šumarski fakultet u Beogradu
Komentari