U toku je naučno-istraživački projekat „Istraživanje uzroka i posledica nestajanja jelenske divljači u centralnoj Srbiji, definisanje površina pogodnih za reintrodukciju (naseljavanje) i mera za unapređenje procesa reintrodukcije – I faza“, koji se finansira iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva (Uprava za šume pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine).
Možda vas zanima
Ne tako davno, u brdima i planinama Srbije s početkom jeseni odzvanjala bi rika jelena. Ova atraktivna, biološki i ekonomski najvrednija autohtona vrsta krupne divljači nekada je bila široko rasprostranjena i brojna u šumama južno od Save i Dunava. Nažalost, u većini područja je potpuno istrebljena.
Trenutna brojnost i struktura populacija jelenske divljači i stepen njihovog korišćenja, posebno u slobodnoj prirodi, znatno su ispod mogućnosti prirodnih potencijala šumskih područja, naglašava prof. dr Dragan Gačić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, rukovodilac ovog vrlo obimnog i značajnog projekta.
To potvrđuju podaci iz 2015. Procenjena brojnost jelenske divljači u Republici Srbiji je nešto manja od 5.500, a centralna Srbija, uprkos prirodnim uslovima, ima samo oko 1.000 jedinki, od kojih se godišnje odstreli stotinak. Poređenja radi, u četiri puta manjoj Sloveniji, 2010. ulovljeno je 4.514 jedinki i prodajom mesa jelenske divljači ostvaren je prihod od 550.000 evra.
Trenutna brojnost i struktura populacija jelenske divljači i stepen njihovog korišćenja, posebno u slobodnoj prirodi, znatno su ispod mogućnosti prirodnih potencijala šumskih područja u Srbiji.
Sve to dodatno naglašava značaj projekta u koji je uključen veliki broj istraživača iz različitih oblasti, najviše sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, zatim sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani (čija su iskustva dragocena za projekat), Veterinarskog fakulteta u Beogradu, Šumarske škole u Kraljevu.
Vesti – U pripremi novi Zakon o divljači i lovstvu
Podršku pružaju i lovački savezi, a prof. dr Gačić posebno ističe saradnju sa Geografskim institutom „Jovan Cvijić“ pri SANU: „Oni proučavaju geografske karakteristike Srbije, a rezultati njihovih istraživanja predstavljaju važne informacije kad je u pitanju ova vrsta divljači. Pokušaćemo da uključimo i javna preduzeća, turističke organizacije, primenićemo saznanja i iskustva naših eminentnih lovnih stručnjaka.“
Da bi sve to bilo prihvaćeno od nadležnih organa, deo projekta odnosi se na istraživanje posledica nestanka, odnosno – šta sve gubimo time što jelena nema u našim šumama. On nije samo deo istorijskog nasleđa, atraktivan trofej i izvor zarade u lovnom turizmu, već pre svega sastavni deo ukupnog biodiverziteta naše zemlje. „Jelen ima brojne pozitivne uticaje na šumske i druge ekosisteme, bez njega oni ne mogu adekvatno da funkcionišu“, naglašava prof. Gačić.
Procenjena brojnost jelenske divljači u Republici Srbiji je nešto manja od 5.500, a centralna Srbija, uprkos prirodnim uslovima, ima samo oko 1.000 jedinki, od kojih se godišnje odstreli stotinak.
Zato je važna reintrodukcija (ponovno naseljavanje). To je pokušaj da se vrsta koja je nestala sa nekog područja vrati naseljavanjem jedinki očuvanih, stabilnih populacija iz drugih područja. To je dug, kompleksan, skup i neizvestan proces.
„Pre svega treba utvrditi i eliminisati ili ublažiti uzroke nestanka. Kod nas nije bilo detaljnih istraživanja, pa jedni smatraju da je nestanak jelena posledica ilegalnog lova, drugi razlog vide u seči šuma, konkurenciji sa domaćom stokom, promenama klime…“, objašnjava naš sagovornik.
Kako životinje u Beogradskom zoološkom vrtu podnose niske temperature
Eliminisanje negativnih uticaja je posebno važno kad se ima u vidu da je u centralnoj Srbiji već bilo više pokušaja ponovnog naseljavanja jelena, od 1954. do 2005. godine, a samo neki od njih su delimično uspeli. To govori da uvek postoji opasnost da uzroci nestanka ipak nisu otklonjeni, kao i da se ponovo pojave ti ili neki drugi negativni, najčešće ljudski faktori. Bilo je grešaka i u planiranju i u pripremi naseljavanja, izboru jedinki i raznih drugih propusta. Potrebna je stalna briga i onih koji gazduju lovištem, i svih koji žive na tom prostoru.
Važno je i da uzroci prethodnih neuspeha ne ostanu nepoznati, jer čak i kad se prepoznaju, dešava se da ne budu publikovani, pa da se kasnije ponavljaju.
„Savremenim alatima i metodama, putem geografskog informacionog sistema i drugih programa, analiziraće se prirodni uslovi i predložićemo najadekvatnije lokacije za naseljavanje. Istovremeno treba voditi računa o odnosu lokalnog stanovništva, kao i o opremljenosti lovačkih udruženja. Ako oni nisu zainteresovani i dovoljno opremljeni, naseljavanje je u startu osuđeno na propast“, ističe prof. Gačić.
Poljoprivrednike svakako zanima da li će jeleni predstavljati opasnost po njihove useve. Ako u lovištu imaju dovoljno hrane – neće, objašnjava naš sagovornik: „Iskustva iz Slovenije pokazuju da jeleni prave neuporedivo manje štete od divljih svinja, uz poštovanje osnovnih principa gazdovanja. Ključno je da u lovištu ima dovoljno kvalitetnih, redovno održavanih pašnjaka, a i brojnost populacije mora biti prilagođena potencijalu staništa.“
Krajnji cilj reintrodukcije je formiranje stabilne populacije jelena sposobne za život, koja po brojnosti i strukturi omogućava normalno lovno gazdovanje.
Jelenskoj divljači potreban je veliki životni prostor. Ta površina obično ne pripada samo jednom vlasniku, pa je neophodno naći odgovarajući model gazdovanja. Zbog toga je u okviru projekta predviđena izrada Akcionog plana gazdovanja jelenskom divljači na nivou cele Srbije, koji bi sugerisao državnim organima određene aktivnosti i rok neophodan za njihovu realizaciju.
Krajnji cilj reintrodukcije je formiranje stabilne populacije sposobne za život, koja po brojnosti i strukturi omogućava normalno lovno gazdovanje. Dug je put do toga. „Jedan od naših ciljeva je unapređenje procesa reintrodukcije, da sve bude što jednostavnije, brže, efikasnije, i na kraju što jeftinije. Naravno – uz odgovarajući rezultat. Nemamo pravo da ponavljamo greške iz prethodnih neuspešnih naseljavanja i odobrena sredstva koristimo neracionalno. Trudićemo se da utičemo na lovce i lokalno stanovništvo, mada krivolovci najčešće dolaze sa strane“, zaključuje profesor Gačić.
Predviđeno je da prva faza projekta traje do juna ove, a druga do juna 2018. godine. Velika pažnja se poklanja i edukativnim aktivnostima. Nedavno je na Šumarskom fakultetu održana stručna radionica, u oktobru će Šumarska škola u Kraljevu biti domaćin stručno-naučnog skupa, a predviđa se i izdavanje knjige o jelenu. Istraživačima su podaci sa terena o ovoj divljači dragoceni, pa putem sajta www.srbreddeer.sfb.bg.ac.rs mogu da ih dostave i čitaoci portala Agromedia.
Sagovornik: Prof. dr Dragan Gačić, Šumarski fakultet u Beogradu
Foto: Ljiljana Pavlović
Komentari