Stručnjaci iz 18 evropskih zemalja, članovi „Euroboar“ grupe, razmenili su u Ubu iskustva o biologiji i ponašanju divljih svinja, merama za unapređenje lovnog gazdovanja, a tema je bila i afrička kuga – zarazna bolest koja se širi Evropom ugrožavajući i domaće svinje.
Možda vas zanima
U lovačkom domu u Ubu, u lovištu kojim gazduje Lovačko udruženje „Tamnava“, nedavno je održana Druga stručno-naučna radionica članova „Euroboar“ grupe, međunarodne naučne mreže za prikupljanje podataka i razmenu naučnih informacija u vezi sa divljom svinjom.
Istraživači raznih struka – biolozi, ekolozi, lovni stručnjaci – razmenili su iskustva o gazdovanju ovom vrstom divljači, brojnosti i strukturi populacija, ponašanju divljih svinja u različitim uslovima staništa, gubicima, štetama i mnogim drugim temema.
Na skupu je učestvovalo 26 članova „Euroboar“ grupe iz 18 evropskih zemalja, uključujući i našu – vodećih stručnjaka u ovoj oblasti iz Francuske, Italije, Rusije, Mađarske, Slovenije, Švajcarske, Luksemburga, Češke, Španije, Portugala, Bugarske itd.
Ova grupa je, inače, deo šire naučne mreže „Euroungulates“ (evropski divlji papkari – jelen, srna i divlja svinja). Reč je o otvorenom projektu koji podržavaju razni evropski istraživački instituti i organizacije radi proučavanja socijalne strukture i ponašanja divljači u različitim staništima i pod različitim uslovima lovnog gazdovanja.
„Mreža je bazirana na podacima koji se dobijaju primenom GPS ogrlica (praćenje kretanja, ponašanja, mesta zadržavanja divljači itd.) i omogućava brzu razmenu naučnih informacija i realizaciju zajedničkih projekata koji ne bi mogli efikasno da se sprovedu u okviru manje grupe ili radom pojedinih istraživača“, objašnjava prof. dr Dragan Gačić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, domaćin ovog međunarodnog skupa.
Tako se, recimo, podaci iz nekoliko zemalja koriste za isti rad, pa takvi radovi imaju znatno veću vrednost i omogućavaju rešavanje mnogo važnijih pitanja.
Jedno od važnih pitanja svakako je i brzo širenje afričke kuge svinja po centralnoj i istočnoj Evropi.
Ova viroza, protiv koje nema ni leka ni vakcine, pojavila se letos i u našem komšiluku – na farmama svinja u Rumuniji, zbog čega je u avgustu 2017. reagovala i Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvođenjem preventivnih mera i formiranjem stručnog tima za praćenje stanja.
Ova zarazna bolest domaćih i divljih svinja se ne prenosi na ljude, niti na druge životinjske vrste, ali se lako širi i nanosi velike ekonomske štete i poljoprivredi i lovstvu. Tamo gde se pojavi, obavezno je ubijanje svih svinja na gazdinstvu.
Prvi put je opisana u Keniji 1921. godine i do 1957. bila je prisutna samo na afričkom kontinentu. Tada je stigla u Evropu: najpre u Portugal, pa 1960. u Španiju i na italijansko ostrvo Sardiniju. Osamdesetih godina se pojavila u Belgiji i Holandiji, ali je brzo iskorenjena, kao i nešto kasnije u Portugalu i Španiji.
Novo žarište javilo se 2007. u Gruziji, kada je uništena gotovo celokupna tamošnja populacija svinja. Odatle se zaraza širila na Jermeniju, Rusiju, Azerbejdžan, Ukrajinu, Belorusiju, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Moldaviju, a 2017. pojavila se i u Češkoj i Rumuniji. Na Sardiniji i u Rusiji ovaj DNK virus je stalno prisutan.
Bolest se lako širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminiranom vodom, odećom, obućom, priborom, opremom, stajnjakom, preko inficiranih krpelja, leševa, glodara. Afrička kuga svinja je hemoragična groznica, a smrtnost je 90 do 100%.
Ekskrecija virusa kod zaraženih svinja počinje dva dana pre pojave kliničkih simptoma (iznenadna uginuća, krvarenja po koži, krvavi proliv…), a može trajati i do 70 dana nakon infekcije. Virus je vrlo otporan – preživljava 11 dana u fecesu, 15 nedelja u rashlađenom, a znatno duže u zamrznutom mesu i suhomesnatim proizvodima.
Pošto lekovitog preparata nema, jedini lek su preventivne mere: izbegavanje ishrane pomijama, kontakta domaćih i divljih svinja, držanja na paši, postavljanje dezobarijera, dezinfekcija odeće, obuće, pribora, vozila, posebno nakon lova ili kontakta sa divljim svinjama, obavezna prijava svakog bolesnog ili uginulog grla veterinaru.
Prezentacije i diskusije na stručnom skupu u Ubu pokazale su još jednom, kako ističe prof. Gačić, da postoje velike razlike u prirodnim uslovima i organizaciji gazdovanja divljim svinjama u pojedinim zemljama. Treba obuzdati povećanje brojnosti, i zbog bolesti i zbog šteta na usevima, a lov se nije pokazao kao efikasno sredstvo.
Članovi „Euroboar“ grupe naglašavaju važnost baza podataka o divljoj svinji, i drugim vrstama divljači, koji bi bili na raspolaganju i drugim organizacijama. Tako bi, na primer, kako ističe naš sagovornik, Evropskoj agenciji za bezbednost hrane podaci o gustini naseljenosti divlje svinje u pojedinim zemljama bili dragoceni za preduzimanje blagovremenih i adekvatnih mera protiv afričke kuge.
Što se tiče mera u lovištu na područjima koja su zaražena ili ugrožena od afričke kuge, stručnjaci koji se bave divljim svinjama zalažu se za smanjenje gustine populacije, zabranu ili ograničavanje dopunskog hranjenja, značajno povećanje odstrela i zabranu grupnog lova sa psima.
Naši lovci svakako treba dosledno da se pridržavaju zakonskih propisa iz oblasti veterinarstva i da, kao i odgajivači domaćih svinja, nauče kako da prepoznaju ovu opasnu bolest i koji su načini prenošenja, bez obzira što nije evidentirana u Srbiji. Brošure sa tim informacijama i uputstvima mogu se naći na veb stranicama Ministarstva poljoprivrede i Lovačkog saveza Srbije.
Sagovornik: Prof. dr Dragan Gačić, Šumarski fakultet u Beogradu
Komentari