Petar i Zorica Antonijević živeli su do skoro kao podstanari u Beloj Crkvi. Njihov život iz korena se promenio nakon učešća na konkursu Ministarstva za brigu o selu, putem koga su kupili kuću u Vračev Gaju. 

Kako je sve počelo kod Antonijevića?

U razgovoru koji smo vodili sa njima Petar nas je podsetio kako je sve je počelo. Kako kaže, snaja ga je nagovorila da konkuriše. Da ne bi trpeo kritike da je lenj, Petar se upustio u avanturu i konkurisao, iako se nije mnogo nadao. Za činjenicu da nas je ugostio u svojoj sopstvenoj kući, Petar smarta da je zaslužna i sreća.

Da li je bilo teško pronaći kuću?

Kuću je porodica Antonijević tražila i u Banatskoj Palanci, ali su najviše nade polagali u Vračev Gaj. Bilo je još par zanimljivih kuća, ali je sa ovom u kojoj žive bila ljubav na prvi pogled. Ovo selo im se dopalo i zbog toga što ima osmogodišnju školu, za razliku od okolnih sela gde su škole četvorogodišnje. Škola je deci blizu, pa neće morati da brinu kako će u starije razrede ići u drugo mesto.

Kome bi preporučili prijavu na konkurs?

Zorica Antonijević bez imalo dileme preporučuje svim mladim ljudima kojima je neophodan dom da se prijave na konkurs. Za razliku od podstanarskog života u stanu, porodica Antonijević sada ima baštu u kojoj provode dobar deo vremena, a deca imaju slobodu i širinu da vreme provode napolju u različitim aktivnostima.

Nedaleko od Vračev Gaja, sa druge strane Vršačkog brega, u mestu Veliko Središte, Jonalija i Kristijan Erdei, takođe su uz pomoć sredstava koje dodeljuje Ministarstvo za brigu o selu, pronašli svoj krov nad glavom.

Kako je sve počelo u porodici Erdei?

,,Jednog dana smo jednostavno rešili supruga i ja, predali i u delimično kratkom roku dobili smo kuću”, kaže Krsitijan Erdei.

Kako je nova kuća uticala na kvalitet života?

Kako tvrdi Jonalija Erdei, procedura za konkurs nije uopšte komplikovana, a u njihovom slučaju sve se odvijalo veoma brzo, pa su u roku od 3 meseca dobili kuću. Kristijan dodaje kako im se život mnogo promenio u odnosu na onaj podstanarski u Vršcu. ,,S obzirom koliko godina imamo, mladi smo, imamo jedno dete, to je jedna ne važna, nego ogromna stvar”, kaže Kristijan.

Sada imaju i baštu u kojoj gaje povrće za svoje potrebe, mada postoje i planovi da proizvodnju prošire kako bi se bavili i prodajom.

Kakav je osećaj imati svoj dom?

,,Taj osećaj teško da se može opisati. Ja imam 25 godina, žena 20. Stekli smo svoje relativno mladi. Tako da, to je jedan osećaj neopisiv”, tvrdi Krstijan.

Porodica Erdei svim mladim ljudima preporučuje prijavu na konkurs jer, kako kažu, nije mala stvar imati krov nad glavom.