Mnogi odlaze u inostranstvo, a on ulaže u proizvodnju grožđa

Mnogi odlaze u inostranstvo, a on ulaže u proizvodnju grožđa

Plodnu zemlju u okolini Braničeva danas retko ko obrađuje. Mnogi koji su nekada ovde imali svoja domaćinstva sada rade i žive u Austriji, Nemačkoj ili Francuskoj. Ipak, jedan od retkih koji još uvek veruje u poljoprivredu u ovom kraju jeste profesor koji zajedno sa svojom ženom gaji voće i vinovu lozu.

Svoja znanja nesebično deli na Visokoj školi strukovnih studija svojm studentima, ali i ih i primenjuje na svom imanju. Pored svega toga Darko Stojićević je trenutno pri kraju doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na smeru zaštita bilja. Trenutno se bavi uzgojem voća i vinove loze a pomoću iskustva koje mu je deda preneo i znanja stečnog na fakultetu unapređuje svoju proizvodnju.

„Ja sam od malih nogu voleo zemlju i poljoprivrednu proizvodnju. Sa tim ciljem sam i upisao srednju poljoprivrednu školu nakon a nakon toga i Poljoprivredni fakultet. Odlučio sam se za smer zaštite bilja jer je ona primamljiva i sveobuhvatna. Jedan dobar stručnjak iz oblasti zaštite bilja mora da poznaje sve grane poljoprivrede kako bi na adekvatan način vršio zaštitu i tih useva, i na taj način doveo do finalnog proizvoda koji ide na tržište“, kaže Darko Stojičević, doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Gajenje vinove loze u Braničevu - © Agromedia

Okolina Velikog Gradišta je poznata po povrtarskoj proizvodnji i to po gajenju šargarepe. Mrkva se u ovom delu Srbije proizvodi više od 100 godina i po hemijskom sastavu je jedna od najkvalitetnijih u celoj Evropi ako ne i u svetu. Nekada su to bile lesne zaravni, kaže nam Darko i takva struktura zemljišta veoma je pogodna za gajenje vinove loze, krompira, šargarepe. Na ovoj plodnoj zemlji između Peka i Dunava nekada su na 50 hektara bili podignuti vinogradi. Međutim vremenom su ljudi počeli da gube volju i sada se vinova loza nalazi na svega 2 hektara površine.

„Ovaj naš kraj koji ima izuzetno visok prirodni potencijal, ali on nažalost on nije dovoljno iskorišćen. Jedan od razloga je i taj što veliki broj mladih ljudi napušta svoja domaćinstva i odlazi u inostranstvo. Na taj način naša sela bukvalno zamiru i ostaju bez stanovništva“, kaže ovaj poljoprivredni proizvođač.

Kao profesor na Visokoj školi strukovnih studija u Beogradu sa studentima prolazi sve najvažnije stavke kada je reč o zaštiti bilja, ali sa njima deli i svoja iskustva za koja veruje da im kasnije mogu biti od koristi.

Sagovornik: Darko Stojičević, doktorand, profesor i proizvođač


Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica