Zadrugarstvo u Srbiji beleži uzlaznu putanju, počevši od 2016. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama, do 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za samo 2 godine formirano je preko 613 zadruga. Samo u 2019. godini, 283 zadruge započele su svoju proizvodnju, a njih 56 dobilo je i novčana sredstva iz Ministarstva za regionalni razvoj.
„Toliki broj zadruga, tu može da se pronađe i kvalitet, tako da nam je to značajno, da su se ljudi okrenuli priči o udruživanju, da razmišljaju o tome, a i same brojke kažu da je to slučaj. Naravno, tu je Kabinet preko koga se novac plasira zadrugama ali bih istakao da je tu uključen jedan tim ljudi i to je jako značajno”, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, upravo je to razlog zbog koga očekuju rezultate jer je reč o sistemskim merama.
„Uključeni su zadrugari, što je najvažnije. Posebno se trudimo da to budu rubna područja, brdsko-planinska. Tu je lokalna samouprava, koja ima jako značajnu ulogu i koja je sve više prisutna u pružanju pomoći zadrugama. Tu su Zadružni savezi, tu je Ministarstvo, kabinet ministra Krkobabića, Srpska akademija nauka, Vlada i predsednik republike Srbije. To je tim koji je doneo ove rezultate”, kaže Nikola Mihailović.
Prema rečima ministra Milana Krkobabića, ciklus „500 zadruga u 500 sela” pokazao je da je realnost da zadruga može da zaživi.
„Mi smo to uspeli, 605 ih je formirano i ljudi nastavljaju da ih formiraju. Ne kažem mi, nikada nisam rekao mi smo ih formirali. Niko nikad ne može nešto da uradi na takav način: da odete u 600 sela i da okupite po najmanje 5 domaćina ili 10 i da ih objedinite; da oni reše da naprave jedan ovako valjan posao u kome će imati i troškove, naravno, od osnivačkih pa na dalje… Znači, to ne možete tek tako da uradite, ako oni to ne žele. Oni su to prihvatili, zato što su videli dobre primere. Shvatili su i da država hoće da pomogne. Država je i pomogla, sa gotovo milijardu i sedamstotina miliona dinara”, navodi ministar Milan Krkobabić.
Kako navodi državni sekretar Darko Božić, zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju preko 125 godina i može se reći da ima perspektivu i da će u narednom periodu, uz podršku Vlade republike Srbije, nastaviti krupnim koracima jer „nema jake zadruge bez jakog sela i jakog sela bez jake zadruge“.
„Tako je i krenuo program Vlade republike Srbije za podsticaj zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela”, što je dalo rezultat posle 2,5 godine 607 novoformiranih zadruga i ja se nadam da će se u 2020. godini nastaviti taj trend“, kaže Darko Božić.
Kakvi su planovi i očekivanja za 2020. godinu?
„Prvenstveno moramo da omogućimo da svako selo ima asfaltiran put, školu, dom zdravlja, crkvu, poštu, da imamo razvijen Internet u tim sredinama, kako bi mogli da funkcionišu kao ljudi u gradu. Sa druge strane, razvoj zadrugarstva otvara nova radna mesta, kako bi mladi ostali na selu, imali egzistenciju. Pre svega toga, biće neki programi usmereni na to da zadržimo lepšu populaciju, razvoj ženskog preduzetništa, ženskih zadruga, da naše dame imaju siguran posao u svojim zadrugama“, kaže državni sekretar Darko Božić.
„Taj proces je krenuo i on se neće zaustaviti. Zašto neće? Nismo ga mi izmislili“, kaže ministar Milan Krkobabić i dodaje: „Zadrugarstvo nije naša usputna nostalgija na nešto što se sećamo. To je zapadnoevropska tekovina, odnosno, ja bih rekao imperativ, zapovedni način: mali posed, dole na jugu 2,4 hektara, centralna Srbija oko 5h, Vojvodina 11 hektara, zahteva da se ti domaćini objedine. Ako se ne udruže – ne mogu da opstanu“, ističe ministar Krkobabić.
„Pokrenuli smo se, čim je država na neki način pružila ruku, mi smo je prihvatili i nadam se da ćemo je opravdati“, zaključuje Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza.
Sagovornici:
Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza
Darko Božić, državni sekretar
Komentari