Suočeni sa sve dužim sušnim periodima tokom godine i nestašicom vode, a kako bi održali proizvodnju poljoprivrednici valjevskih sela prinuđeni su da novac ulažu u iskopavanje arterskih bunara. Ovaj problem prepoznao je i grad Valjevo, te se u budžetu namenjenom podsticajima u poljoprivredi izdvajaju sredstva i za ove namene.
Iskop arterskih bunara se sufinansira
U okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, koji realizuje preduzeće ”Agrorazvoj – valjevske doline”, od 2022. godine sufinansira se iskop odnosno bušenje arterskih bunara u funkciji navodnjavanja na teritoriji grada Valjeva.
možda vas zanima
Legalan bunar: Kako do njega i koliko će da košta?
Samo u ovoj godini na adresu ”Agrorazvoja” pristiglo je 19 zahteva od strane ovdašnjih poljoprivrednika, a do sada je izbušeno 10 bunara u kojima je pronađena voda.
Višegodišnji problem sa vodosnabdevanjem nedavno je rešen u domaćinstvu Vladimira Andrića iz sela Joševa. Voda je pronađena na dubini od 88 metara, izdašnost bušotine je 30 do 40 litara u minuti.
”Povećao se broj stoke, dosta je zalivanja, i u kući se puno troši, što postojeći izvor sa koga smo koristili vodu nije mogao da zadovolji. Zbog toga, ali i velikih suša, sve većeg manjka vode odlučio sam da konkurišem kod Agrorazvoja za iskop bunara. Sada samo koristimo ovu bušotinu, a sa nje se vodom snabdevaju i komšije bez bilo kakavih problema”, kaže ovaj mladi stočar.
Letnji meseci uvek kritični
Ovdašnji poljoprivrednici napominju, da ko god ima malo veću potrošnju na gazdinstvu, a snabdeva se izvorskom vodom ima problema. To je posebno izraženo u letnjim mesecima sa visokim temperaturama.
”Do sada smo se vodom snabdevali prirodnim padom, sa izvorišta udaljenog pet i po kilometara od kuće, ali taj izvor nije mogao da zadovolji naše potrebe za vodom. Imamo dosta stoke i na dan trošimo do šest tona vode. U štali je trenutno 44 grla a više od polovine su muzne krave. Kako koja godina sve je veća suša i zato smo rešili da kopamo arterski bunar.
Našli smo lepu količinu vode na 136 metru dubine sa rezervoarom, i dotok je 23 litra u minuti. Prezadovoljni smo, jer ova količina može da potmiri potrebe šest domaćinstava, kao što je naše”, navodi Sveta Kosić, poljoprivrednik iz Gole Glave kod Valjeva.
U periodu od tri godine podnet je 81 zahtev, izbušeno 38 arterskih bunara, za šta je u agrarnom budžetu izdvojeno 37 miliona dinara. Voda je pronađena u preko 70 odsto bušotina, pošto je bilo lokacija na kojima nakon bušenja nije bilo vode. Prednost kod ove vrste podsticaja imaju gazdinstva koja se bave stočarskom i voćarskom proizvodnjom.
Bunari najkorisniji za govedare u brdskim predelima
”Iskop bunara je pretežno u selima koja su u brdskim krajevima. Mera je veoma važna, jer je sve veći problem sa vodosnabdevanjem, posebno u domaćinstvima koja se bave govedarskom proizvodnjom. Prvenstveno su se vlasnici tih gazdinstava odlučivali da buše arterske bunare. Ove godine smo u Goloj Glavi imali zahteve od strane četiri poljoprivrednika i svi su ozbiljni proizvođači.
Mera je već ispunila svoj cilj, i verovatno ćemo iz tog razloga naredne godine izdvojiti više novca za ove namene. Ima dosta podnetih zahteva, a na osnovu planiranih sredstava u budžetu možemo da finansiramo iskop do 20 bunara godišnje”, kaže Goran Marjanović, direktor preduzeća ”Agrorazvoj – valjevske doline”.
Minimalan iznos povraćaja sredstava je 60 odsto od ukupne vrednosti investicije, a ukoliko je bušotina maksimalne dubine do 100 metara povraćaj je do 600 hiljada dinara. Po rečima Marjanovića, dešava da se da voda bude pronađena na dubini od 50 do 70 metara, što, kako kaže, ostavlja prostor za finansiranje iskopa još nekoliko bunara, preko planiranog broja.
Komentari