S obzirom na to da su vesti o smanjenju subvencija za ovu godinu mnoge poljoprivrednike uznemirile, odlučili smo da ovu temu obradimo detaljnije. Zato smo razgovarali sa gospodinom Milanom Prostranom, agrarnim ekonomistom, i pitali ga šta je to što ne valja u našem sistemu subvencionisanja i na koji način bi on trebalo da se promeni.
Poljoprivrednici su često nezadovoljni podsticajima i merama koje država sprovodi za razvoj naše poljoprivrede. Istovremeno, stručnjaci smatraju da se u ukupnom budžetu Srbije previše mali deo izdvaja za poljoprivredu i da bi to što pre trebalo da se promeni. Šta još i kako oni predlažu da se promeni rekao nam je gospodin Milan Prostran, agrarni ekonomista.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Gospodine Prostran, šta biste rekli o trenutnom načinu subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji?
„Česte promene agrarne politike u poslednjih 15 godina, a sa njima i sistema subvencionisanja, dovele su do toga da ovaj deo privrede bude veoma nestabilan. To stvara probleme i poljoprivrednicima u našoj zemlji, koji su često i sa pravom nezadovoljni.“
„Jedne godine subvencionišu se pojedinačni usevi po prinosu, a već sledeće godine po hektaru. S vremena na vreme podstiče se stočarstvo, pa onda druge vrste biljne proizvodnje, zatim se daju kamate, pa se odvoji malo para za investicije… Takve kratkoročne mere u agrarnoj politici poljoprivreda ne može da trpi. Njoj je potreban jedan period stabilne agrarne politike, koji će trajati barem 5 godina.“
„Zbog toga i Evropska unija i napredne zemlje u njoj svoju agrarnu politiku planiraju najmanje 6 godina unapred. Za poljoprivrednike se u njima izdvajaju velika sredstva u budžetu. Nekada je u EU budžetu bilo izdvojeno 48% za razvoj poljoprivrede. Sada taj procenat iznosi oko 36%. Suma jeste malo smanjena, ali je poljoprivreda i dalje najvažnija stavka u budžetu.“
„Da se podsetimo, kod nas se za poljoprivredu izdvaja manje od 5% budžeta, iako je zakonom utvrđeno da bi 5% trebalo da iznosi minimum. Smatram da na ozbiljni razvoj poljoprivrede možemo da računamo tek kada dostignemo nivo 10% učešća agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije.“
„Ovih dana, poljoprivrednici su nezadovoljni promenjenim obimom podsticaja u odnosu na prošlu godinu. Naime, kao što verovatno već znate, smanjena su sredstva za direktna davanja kada je reč o podsticajima po hektaru. Dakle, ovakav sistem nikako ne može da vodi uspostavljanju bolje konkurentnosti naših proizvođača.“
Šta biste Vi istakli kao dobre stvari u trenutnom načinu subvencionisanja?
„Ono što bi trebalo podržati jesu zalaganja za stočarsku proizvodnju koja je u krizi. Zato bi trebalo da podsticaji makar ostanu na prošlogodišnjem nivou kada je reč o mlekarstvu, ali i o priplodnim, umatičenim i drugim životinjama. Takođe, trebalo bi da se i dalje podstiču i pčelari, a sve to barem do 2020. godine.“
Kod nas se za poljoprivredu izdvaja manje od 5% budžeta, iako je zakonom utvrđeno da bi 5% trebalo da iznosi minimum.
Šta mislite da bi trebalo da se promeni u trenutnom sistemu subvencionisanja?
„Prema mom mišljenju, trebalo bi da se uvede drugačiji sistem subvencionisanja kamata. Najbolje bi bilo da to bude jedan selektivan sistem namena koje treba podržavati i insistirati da se sredstvima iz budžeta subvencionišu kamate. Mislim da bi za kratkoročne kredite one trebalo da iznose jedan do dva odsto, a za dugoročne ne više od 0,5 odsto.“
„Kada bi se više sredstava izdvajalo za ove namene, izbegle bi se i razne spekulativne radnje, s kojima se sadašnji sistem subvencionisanja nosi. Čak i u Ministarstvu poljoprivrede se zna kakvi se problemi javljaju kada je reč o broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, naročito u onim domaćinstvima koja se cepaju na više delova.“
„Da sumiramo ovo što sam rekao. Ja se zalažem za to da bi trebalo da se pronađu rešenja kroz dva sistema podsticanja:
- Veće regresiranje kamata za određene selektivne namene;
- Subvencionisanje inputa u poljoprivredi – nafte, mineralnog đubriva, sadnog materijala, kvalitetne stoke…“
„Na ovaj način mogao bi da se postepeno postigne jedan konkurentski bolji odnos naših proizvođača. Ipak, da ponovim još jednom, uspostavljanje konkurentnosti traži ne samo drugačiji, već i dugoročniji sistem subvencionisanja.“
Da li bismo neki model subvencionisanja mogli da prepišemo od zemalja koje su naprednije od nas?
„Teško je ići na potpuno prepisivanje. Sistem subvencionisanja u Evropskoj uniji unapređivan je još od 1958. godine. Ne bismo mogli ni da ponovimo šta je sve urađeno od tada do danas, od garantovanih cena, do ogromnih direktnih i mnogih drugih subvencija.“
„U zemljama Evropske unije čak i kada se desi neka kriza, može brzo da se reaguje. Primer za to su prošlogodišnji problemi sa mlekom, posle kojih su farmeri dobili pomoć od skoro 600 miliona evra. Mi tako nešto ne možemo, jer je naša ekonomija siromašna. Zato ćemo morati da se, bez obzira na očekivanja sredstava iz EU, mnogo više oslonimo na sopstvene trenutne mogućnosti.“
Uspostavljanje konkurentnosti traži ne samo drugačiji, već i dugoročniji sistem subvencionisanja.
„Mogao bih da kažem da smo tromi, sporo se organizujemo i još sporije reagujemo i akreditujemo se kod Evropske unije. Zato moramo da izgradimo jedan sopstveni odbrambeni i razvojni sistem i to tako što ćemo voditi računa i o opstanku i o konkurentnosti naših proizvođača. Ukoliko to ne savladamo, mogli bismo da imamo velike probleme, pre svega u uslovima otvorenog liberalnog tržišta i trgovine sa Evropskom unijom.“
„Da zaključim, moramo da zagovaramo koncept dugoročne i stabilne agrarne politike, sa agrarnim budžetom koji mora biti mnogo veći nego što je ovaj danas.“
Sagovornik:
Milan Prostran, agrarni ekonomista
Komentari