Subvencije su tema koja poljoprivrednike uvek zanima. Ipak, izgleda da čak ni oni koji redovno dobijaju podsticaje, kasnije sa prodajom svojih proizvoda nemaju sreće. Zašto je to tako objasnio nam je gospodin Goran Živkov, osnivač i programski direktor konsultantske kompanije SEEDEV.
Šta bi trebalo da se promeni u našem sistemu subvencionisanja i zašto se on razlikuje od evropskog, pitanja su koja zanimaju gotovo svakog poljoprivrednika. Zato smo odgovore na njih zatražili od stručnjaka. Pogledajte šta nam je rekao gospodin Goran Živkov, osnivač i programski direktor konsultantske kompanije SEEDEV.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Izgovor da na ovakav način svoje poljoprivrednike subvencioniše i Evropska unija nije adekvatan, zato što se to u evropskim zemljama ne radi jer je dobro, već da bi zamenilo neke druge mere, koje su uvedene još pre 30 i više godina. Čak i danas, u mnogim državama se 50% budžeta troši na investicije. Istovremeno, prosečan evropski poljoprivrednik je mnogo bolje opremljen tehnikom, skladišnim i preradnim kapacitetima od poljoprivrednika u Srbiji.“
„Dakle, ako te zemlje polovinu svojih budžeta troše na investicije, a kod nas se to radi sa samo 1-2% sredstava, ja zaista ne razumem kakva je svrha politike. Takođe, Evropska unija je u budžetu 2014-2020 ponovo uvela proizvodno vezane subvencije, pa zato podstiče i gajenje šećerne repe, soje… Kod nas, s druge strane, držimo se plaćanja po grlu. Sada imamo silne podsticaje za stočarstvo, koji nikako nisu efikasni.“
Ukoliko stočarima dajete i zemlju po prioritetu i subvencije, a istovremeno nam je sistem potpuno zatvoren i ne može da se izvozi meso, logično je da je cena mesa sve niža.
„Ukoliko stočarima dajete i zemlju po prioritetu i subvencije, a istovremeno nam je sistem potpuno zatvoren i ne može da se izvozi meso, logično je da je cena mesa sve niža. Ljudi ne mogu da izvezu svoje meso i prinuđeni su da spuštaju cene. Što se više ulažu pare u stočarstvo i povećava broj ljudi koji će gajiti stoku, cena će biti još niža, a profit sve manji. Zato je potrebno da se otvori sistem, da bi vezane, ili subvencije po grlu, imale nekog smisla.“
Najveći deo pomenutog budžeta za sada odlazi na proizvodnju po hektaru, bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje ljudi bave i kakve rezultate postižu. Pretpostavljam da to nije stimulativan način i da ne možemo očekivati neke boljitke ukoliko se ovako nastavi?
„Naravno da ne možemo. Suštinski, u agrarnoj politici imate dve mogućnosti za davanje subvencija, kao što u Evropskoj uniji postoji Pilot 1 i Pilot 2. Prva se odnosi na direktna plaćanja, po grlu, proizvodu ili hektaru, a druga na investicionu podršku. Ja ne mogu da razumem da mi ne dajemo investicionu podršku, pošto su nama investicije i više nego neophodne.“
„Naši poljoprivrednici se sada nalaze u fazi pripreme za konkurenciju iz Unije i zato su njima prekopotrebne investicije. Naravno, te investicije možete da kažete da ste dali time što je neko dobio 100 evra po hektaru. Ipak, nema nikakve garancije da ih je taj neko zaista potrošio na investicije. Zato EU i mnoge pametne zemlje pokušavaju da povećaju konkurentnost, a to se može uraditi samo investicijama u znanje ili opremu.“
Da li bismo mogli da kažemo da ovakav način subvencionisanja najviše odgovara partijama koje su na vlasti, jer pomoću njih održavaju neku vrstu ravnoteže? Da li je interes vladajućih partija veći od interesa poljoprivrednika?
„Svaka mera agrarne politike ima svoj ekonomski, socijalni i politički efekat. Najbolji politički efekat dobija se kada date svima po malo, jer onda dobijate mnogo glasača. To bih, u ovom slučaju, mogao da povežem sa subvencijama po hektaru. Ipak, to nema gotovo nikakav socijalni i ekonomski efekat. Socijalni nema, zato što najviše para dobijaju oni koji imaju najviše zemlje.“
Naši poljoprivrednici se sada nalaze u fazi pripreme za konkurenciju iz Unije i zato su njima prekopotrebne investicije.
„Ekonomski efekat, sa druge strane, izostaje zato što vi kada date poljoprivredniku novac na kraju setve, ili čak posle žetve, ne pomažete razvoju njegovog gazdinstva. Gazdinstvo ne može da napreduje ako najveći deo para ode na kupovinu nečega što je neproduktivno. Zato bi trebalo da se osigura da imate produktivne investicije pre početka proizvodnje.“
Sagovornik:
Goran Živkov, osnivač i programski direktor konsultantske kompanije SEEDEV
Komentari