U opštini Pirot ovih dana troše se poslednja sredstva iz Fonda za razvoj poljoprivrede. U tom mestu, ove godine je pravo na subvencionisanje ostvarilo oko 800 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ona su iz opštinskog budžeta u toku 2015. godine potrošila 42 miliona dinara.
O tome koliki je agrarni budžet Pirota, na koji način se on troši, šta su problemi ove opštine i kako bi oni trebalo da se reše razgovarali smo sa gospodinom Goranom Popovićem iz Fonda za razvoj poljoprivrede u opštini Pirot.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Goran Popović iz Fonda za razvoj poljoprivrede u Opštini Pirot, objasnio nam je: „Osim peradarstva i gajenja riba, mi smo imali subvencije za sve ostale vrste poljoprivredne proizvodnje – za pčelarstvo, ratarsku i voćarsku proizvodnju, stočarstvo… Zaista smo obuhvatili kompletnu poljoprivrednu proizvodnju u ovom kraju.“
„Najveće je bilo interesovanje za obnovu poljoprivredne mehanizacije, jer se za takvu vrstu pomoći javilo 178 poljoprivrednih gazdinstava. Oni su uložili oko 22 miliona dinara, a lokalna samouprava im je kroz subvencije vratila oko 8 miliona“, dodao je Popović.
Osim za mehanizaciju, brojni su bili i Piroćanci koji su se interesovali za subvencionisane kamate. Čak 120 poljoprivrednih gazdinstava dobilo je kredite u iznosu od 5.000 do 10.000 evra. Na godišnjem nivou krediti su bili bez kamate, a oni koji su uzimani na tri godine imaju kamatu od 4 do 6%, što je znatno manje nego kod komercijalnih banaka.
Kupcima kvalitetnih priplodnih junica opština je vraćala do 100.000 dinara po grlu.
„Bilo je i nešto veće interesovanje za osiguranje, što mene posebno raduje. Inače, ako uzmemo u obzir činjenicu da imamo oko 2.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, broj od 120 korisnika ove mere je mali, ali u odnosu na prošlu godinu povećanje je skoro stoprocentno“, istakao je Goran Popović.
Uslovi na konkursima bili su jednaki za sve. Najvažnije je bilo da poljoprivrednici iz ovog kraja imaju registrovano, komercijalno poljoprivredno gazdinstvo, sa sedištem na teritoriji opštine Pirot. Ipak, ako mislite da se većina ovih gazdinstava bavi stočarstvom, koje ima viševekovnu tradiciju u pirotskom kraju, varate se.
Gospodin Popović ispričao nam je i ovo: „Dobro je što se u poslednje vreme sve više javljaju proizvođači koji se bave povrtarskom proizvodnjom u zatvorenom prostoru, dakle u plastenicima ili pod folijama, tako da već na našem tržištu imamo rane proizvode od domaćih proizvođača, naročito papriku i paradajz. Ovo povrće pojavi se dvadesetak dana posle onog koje se proizvede u Leskovcu, a ta proizvodnja traje do kasne jeseni, što je dobro i mislim da se najviše odmaklo u povrtarskoj proizvodnji.“
„Kada je reč o voćarstvu, imamo nekoliko pojedinačnih većih zasada, ali još uvek je velika tradicija u stočarskoj proizvodnji, pa se na ovu granu poljoprivrede troši više od 60% novca koji se u Pirotu ulaže u poljoprivredu“, zaključio je on.
Godišnje, samo za potrebe pravljenja peglane kobasice u pirotskom kraju zakolje se između 2.000 i 2.500 ovaca.
Hladnjača Pirot ove godine imala je i najveći zasad jagode u Srbiji, na čak 25 hektara zemlje. Zato se velike nade polažu i u ovakvu vrstu proizvodnje, naročito ako se uzme u obzir to da će Hladnjača vršiti i otkup ovog voća. Uz to, samo ovaj zasad svakodnevno će upošljavati od 150 do 200 ljudi. Naravno, ne smemo da zaboravimo da pomenemo ni ovčarstvo.
„Dobro je što je došlo do diferencijacije. Imamo velike proizvođače koji gaje po 100, 200 i više ovaca i znatno manje malih ovčara. Ipak, generalno gledano, ovčarska proizvodnja i dalje stagnira. Velika je potražnja za ovčijim mesom zbog pirotske peglane kobasice. Zato se bojim da ćemo, ukoliko ne dođe do ozbiljnijih ulaganja, u skorijem periodu uništiti gotovo sva grla“, rekao je Popović.
Godišnje, samo za potrebe pravljenja peglane kobasice u pirotskom kraju zakolje se između 2.000 i 2.500 ovaca. U poređenju sa ukupnim brojem tih životinja, koji iznosi oko 15.000, ovakvo smanjenje broja ovaca moglo bi zaista da nanese ozbiljne štete pirotskom stočnom fondu.
Goran Popović o ovom problemu kaže: „Nadamo se da će i država preduzeti neke ozbiljnije mere. Lokalna samouprava u skladu sa svojim mogućnostima podržava i proizvođače peglane kobasice, a i farmere ovčare. Oni su ove godine dobili subvencije za 300 priplodnih umatičenih grla koja su ostavili za remont stada“.
Hladnjača Pirot ove godine imala je i najveći zasad jagode u Srbiji, na čak 25 hektara zemlje.
Osim toga, ni govedari u Pirotu nisu zanemareni. Kupcima kvalitetnih priplodnih junica opština je vraćala do 100.000 dinara po grlu. Jedini uslov bio je da njihove majke moraju da daju više od 5.500 litara mleka. Ali, ni ovde lepim vestima nije kraj.
Goran Popović za kraj nam je ispričao: „U toku prošle nedelje održana je skupština na kojoj smo usvojili budžet. Mene raduje što je za poljoprivredu izdvojeno 50 miliona dinara, što je osam miliona više nego u 2015. godini. Mi smo još pre nekoliko godina postavili cilj da nam već 2016. godine u Fondu za razvoj poljoprivrede bude na raspolaganju milion evra, ali zbog ograničenja Ministarstva finansija, koje nam je zabranilo da stavku subvencije povećamo u budžetu, ovaj proces ćemo raditi malo sporije.“
„Ipak, iskreno se nadam da ćemo 2017. godine uspeti da ostvarimo budžet od bar sto miliona dinara, jer je poljoprivredna proizvodnja u Pirotu grana koja upošljava veliki broj ljudi. Mnogi od njih se vraćaju na selo, jer nisu mogli da nađu posao u fabrikama. Imamo i grupisanje velikih i srednjih proizvođača, koji se izdvajaju kao robni i njima bi trebalo da se pomogne da povećaju svoja stada od 10 na 20 krava, ali i da oni sa 50 imaju još više“, dodao je on.
„Nadam se da ćemo bar delimično uspeti u tome. Naravno, neophodna nam je i daleko bolja i fleksibilnija politika na državnom nivou da bi uspeli ne samo da održimo postojeće brojno stanje, već i da ga povećamo“, zaključio je Popović.
Sagovornik:
Goran Popović, Fond za razvoj poljoprivrede, opština Pirot
Komentari