Tokom skoro 20 godina broj njiva pod GMO je rastao, da bi prvi put prošle godine te površine pale sa 181,5 miliona hektara, koliko je zasejano prethodne godine, na 179,7 miliona, odnosno za 1%, navodi se u izveštaju AFP. Međutim, to smanjenje objašnjava se padom cena, a ne smanjenjem interesovanja za GMO kulture.
Od 1996. godine do danas GMO kulture gajene su na ukupno dve milijarde hektara, a navedeno smanjenje od 1% posledica je pada cena poljoprivrednih proizvoda, što je dovelo i do smanjenja površina pod kulturama koje nisu genetski modifikovane. Uz to, pojedini poljoprivrednici prešli su sa kukuruza, pamuka i uljane repe na uzgoj kultura koje se lakše gaje, poput soje i suncokreta.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Navedeno smanjenje površine pod GMO kulturama od 1% posledica je pada cena poljoprivrednih proizvoda.
Međunarodna neprofitna organizacija za promociju biotehnologije – ISAAA navodi da su se od prvih njiva pod GMO te površine uvećale 100 puta i da te kulture gaji 18 miliona poljoprivrednika u 28 zemalja. Među njima, čak 20 su zemlje u razvoju, a njihov udeo u svetskim površinama pod GMO je 54%.
Od tih 20, četiri zemlje u razvoju – Brazil (drugi na svetu po površinama pod GMO), Indija (4. mesto), Kina (6. mesto) i Južna Afrika (9. mesto) – proizvode 48% useva koji su GMO.
U izveštaju se takođe navodi da „prihvatanje GMO kultura otežavaju strogi propisi“ u zemljama u razvoju i optužuju protivnike GMO i novih tehnologija da propise nameću kako bi onemogućili siromašnim poljoprivrednicima pristup tim tehnologijama.
Zaključak je da će se trend smanjenja površina, podstaknut padom cena poljoprivrednih proizvoda u 2015. godini, verovatno preokrenuti kada cene počnu u budućnosti da rastu.
Komentari