Konferencija pod nazivom „Da li je poljoprivreda šansa Srbije“ održana je ove nedelje u hotelu Crown Plaza. Organizovali su je magazini Newsweek i National Geographic, a na njoj se govorilo o trenutnom stanju u srpskom agraru, ali i o potencijalima naše zemlje.
O tome da li je poljoprivreda zaista šansa za razvoj naše zemlje i šta bi trebalo da se promeni u trenutnom stanju u argaru razgovarali smo sa gospodinom Sašom Vitoševićem, generalnim direktorom kompanije „Global Seed“:
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Ako bismo razmatrali današnju konferenciju, hajde da pođemo od pitanja da li je poljoprivreda šansa u smislu da ona može uticati na ukupan razvoj Srbije i da doprinese ukupnom društvenom proizvodu. Moje lično mišljenje je da je to jedna velika zabluda. Poljoprivreda kao jedna veoma specifična grana privrede, a naročito u okolnostima u kojima se Srbija danas nalazi, definitivno ne može biti šansa.“
„To što poljoprivreda danas zajedno sa prehrambenom industrijom učestvuje u visokom procentu u bruto domaćoj proizvodnji Srbije, pre svega je rezultat činjenice da ostale privredne grane nisu razvijene i da se poljoprivreda koja ima stabilan prihod i učešće drži na tom nivou.“
„Uz to, svi znamo da su neophodna velika ulaganja da bi se poljoprivreda razvijala, i to ne samo investitora i poljoprivrednika, već i države, u smislu podsticaja i podrške tim investicijama.“
„Takođe, poznata je činjenica, a to je i lepa vest, da je Srbija otvorila pregovore. Mi poljoprivrednici se nadamo da će se uskoro otvoriti poglavlje vezano za poljoprivredu i veliki sam optimista kada je reč o usklađivanju naših propisa i standarda sa evropskim. Mislim da ćemo to veoma brzo uraditi. Ipak, postavlja se pitanje da li ćemo uspeti da ojačamo konkurentnost naše poljoprivrede i da li ćemo moći da pariramo proizvođačima iz Evropske unije na domaćem tržištu, a naravno da razmišljamo i o izvozu.“
„Tu sam takođe veoma skeptičan, upravo iz razloga što na konkurentnost na prvom mestu utiču znanje, tehnologije i primena istih, što prate i investicije. Nadamo se da će sledeće godine zaživeti IPARD fond u Srbiji, koji je planiran da podrži investicije u poljoprivredi.“
„Treći bitan faktor, koji takođe utiče na konkurentnost poljoprivrednih proizvoda i na domaćem i na inostranom tržištu jeste kurs dinara, odnosno monetarna politika. Ona nas u ovakvom okruženju u izvozu čini nekonkurentnima, a sa druge strane kamatne stope koje postoje u Srbiji, u poređenju sa onima u Evropi, to dodatno čine. Sada sam na jedan indirektan način dao odgovor na pitanje kakve su šanse naše poljoprivrede.“
Mi već nekoliko godina kroz naše asocijacije i udruženja insistiramo da se primeni takozvano plaćanje premije u zavisnosti od kvaliteta mleka.
Zaista izgleda da mnogo toga mora da se promeni da bi mi postali konkurentni. A kakvo je vaše mišljenje kada je reč o budžetu? Da li je on sa ovakvom strukturom razvojan ili ipak ne ide u prilog poboljšanju naše poljoprivredne proizvodnje?
„On je takav kakav jeste i ja za to ne mogu da krivim državu. Jednostavno, takva je situacija. To jeste jedna od kočnica budućeg razvoja, jer da bi se poljoprivreda razvijala, budžet mora da se povećava. To znači da i ostale privredne grane koje doprinose budžetu moraju da se razvijaju. Pitanje je kojim će to tempom ići.“
„Kada je reč o strukturi budžeta, ja ću govoriti o delu u kojem posluje kompanija koju ja vodim – ‘Global Seed’, a to je pre svega stočarstvo. Ova kompanija je i po zvaničnoj statistici najveći proizvođač organskog mleka u Evropi, a jedini smo u Srbiji.“
„Navešću sada konkretan primer. Mi već nekoliko godina kroz naše asocijacije i udruženja insistiramo da se primeni takozvano plaćanje premije u zavisnosti od kvaliteta. Takve premije su zaista stimulativne. Danas, sa druge strane, premiju od 7 dinara dobijaju i oni koji proizvode loše mleko i oni koji proizvode veoma kvalitetno, odnosno evropsku klasu. Na taj način ne stimulišu se ni jedni ni drugi.“
Da bi se poljoprivreda razvijala budžet mora da se povećava.
„Takođe, mi insistiramo na tome, a postoji i obećanje Ministarstva poljoprivrede, da kada zaživi Nacionalna referentna laboratorija, odnosno laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, država će primenjivati nelinearni sistem podsticanja. Tada bi, naravno, proizvođači koji proizvode kvalitetno mleko dobijali veću premiju, a proizvođači koji proizvode manje kvalitetno bili destimulisani, odnosno, na indirektan način stimulisani da porade na kvalitetu mleka.“
Da li je možda šansa i mogućnost da specifični proizvodi, poput vaših o kojima ste govorili, nađu mesto na stranim tržištima?
„U principu mogu, iz razloga što prodaja organskih proizvoda konstantno raste u Evropi, Rusiji i drugim zemljama. Taj trend i šansa postoje. Ipak, sada bih se vratio na prvo pitanje, da li smo mi konkurentni.“
„Dakle, ako se ne reše ovi problemi dugoročno, mi ne možemo da konkurišemo u izvozu. To, prema mom mišljenju, jeste problem, ali se bojim još većeg. To je da na domaćem tržištu takođe nećemo biti konkurenti, jer primena sporazuma o slobodnoj trgovini je od 2014. godine potpuno otvorila naše granice kada je reč o hrani. Nema zaštite ili je ta zaštita minimalna, pa nam konkurencija preti i na domaćem tržištu.“
Sagovornik:
Saša Vitošević, generalni direktor kompanije „Global Seed“
Komentari