Iz gradske kase Kragujevca u 2016. godini biće izdvojeno 20 miliona dinara za poljoprivredu. Budžet je za šest miliona veći nego u prethodnoj godini, a prema rečima Ljiljane Petrićević, načelnice Odeljenja za poljoprivredu u Skupštini grada Kragujevca, ove godine najveći deo novca otići će za nabavku protivgradnih mreža i opreme kako bi se rizik od eventualne štete smanjio na minimum.
„Voćari su prethodnih godina pretrpeli velike štete od grada koje su se merile milionima dinara i zbog toga je odlučeno da ove godine nabavka mreža bude prioritet. Mreže po hektaru koštaju oko 13.000 evra. Na području koje pokriva Kragujevac u ovom trenutku imamo stotinu voćara koji bi mogli da apliciraju za ovu opremu, u čijem posedu je blizu 500 hektara pod voćem. U pitanju je plantažna proizvodnja, a to je i jedan od uslova da konkurišu za novac iz gradskog agrarnog budžeta“, kaže Ljiljana Petrićević, načelnica Odeljenja za poljoprivredu u Skupštini Kragujevca.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Najveći proizvođači voća u okolini Kragujevca su u selima Čumić, Masloševo i Stragari. Oni su, kako navodi Petrićevićeva, dokazani proizvođači u voćarstvu i veliki su izvoznici voća u Italiju i Nemačku. Niko od njih nema ovu vrstu zaštite od grada, već sav uloženi novac i trud stoji pod vedrim nebom.
Voćari su prethodnih godina pretrpeli velike štete od grada koje su se merile milionima dinara i zbog toga je odlučeno da ove godine nabavka mreža bude prioritet.
Koliko će novca plantažeri dobiti za protivgradne mreže znaće se tek kada Ministarstvo poljoprivrede i Gradsko veće završe administrativni deo posla i zvanično odobre gradski budžet.
Agrarni budžet koji je Kragujevac namenio poljoprivrednicima od prošle godine drugačije je koncipiran. Naime, novac za infrastrukturu je „prebačen“ u drugi sektor. Zoran Prokić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, kaže da je sada novac namenjen za infrastrukturu u selima izdvojen od podsticajnih sredstava.
„Ako napravimo analizu od 2005. do 2015. godine, agrarni budžet je padao. Sume su se kretale od 97 miliona, pa su pale na 70 i 50 miliona dinara. Međutim, sada smo, recimo, sredstva namenjena za puteve i bunare prebacili u sektor za investicije. Tako imamo situaciju da će namenjenih 20 miliona pripasti isključivo individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Stimulisaćemo kupovinu mehanizacije, ulagaćemo u edukaciju, sajmove“, navodi Prokić.
Osim premija za mleko i subvencija za žitarice, voće i povrće, novac iz gradske kase odlaziće na veštačko osemenjavanje krava. Planirano je da opština svako prvo osemenjavanje krava i junica dotira sa 2.000 dinara. Prošle godine ta vrsta pomoći iznosila je 1.500 dinara.
U gradskoj upravi priznaju da je to cena za najjeftiniju dozu veštačkog osemenjavanja, ali da svaki domaćin može iz svog džepa da doplati kako bi kupio visokokvalitetno seme. Stočari iz okoline Kragujevca godišnje podnesu stotinu zahteva za oko 500 umatičenih krava i junica.
Osim premija za mleko i subvencija za žitarice, voće i povrće, novac iz gradske kase odlaziće na veštačko osemenjavanje krava.
Subvencionisanje poljoprivrednika u Kragujevcu iz gradske kase ima i jednu specifičnost. U dogovoru sa gradskim vlastima, svi oni koji iz agrarnog budžeta dobiju povoljnosti, i ukoliko su te godine u situaciji, višak svojih proizvoda doniraju u dobrotvorne svrhe. Desetak udruženja stočara, ratara i voćara tako višak hrane daje Crvenom krstu, socijalnim ustanovama i Narodnoj kuhinji.
Sagovornici:
Ljiljana Petrićević, načelnica Odeljenja za poljoprivredu u Skupštini grada Kragujevca
Zoran Prokić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu
Komentari