Od ukupne vrednosti robe koju Srbija izveze na različita tržišta, čak tri četvrtine čine primarni poljoprivredni proizvodi. Prerađenih proizvoda skoro i da nema. Zato se više sredstava i napora mora ulagati upravo u prerađivački sektor, ističe se u FAO saopštenju.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovala je Okrugli sto pod nazivom „Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza – Put napred za poljoprivredu Srbije“. Ovaj događaj okupio je kreatore politike iz javnog i privatnog sektora zajedno sa međunarodnim donatorima aktivnim u promociji izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sa ciljem da se identifikuju glavni izazovi, preduslovi i mogućnosti za unapređenje izvoza iz Srbije, kako na tradicionalnim tako i na novim udaljenim tržištima.
Ovom prilikom, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović naveo je da treba raditi na unapređenju kvaliteta i promeni izvozne strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, s obzirom da trenutno primarni poljoprivredni proizvodi čine gotovo tri četvrtine vrednosti ukupnog poljoprivrednog izvoza.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasiraju van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini i da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi. On je naglasio da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno napraviti diversifikaciju kako proizvoda tako i tržišta na koja se izvozi, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetnijoj proizvodnji i na promociji na tržištima na kojima nismo prisutni.
Na skupu su FAO eksperti za globalnu poljoprivrednu trgovinu prezentovali ključne trendove, perspektive i izazove u ovoj oblasti, sa posebnim osvrtom na promene na strani potrošnje, kao i na nedavna dešavanja u politici poljoprivredne trgovine, kao što su američke nove tarifne mere i moguće implikacije Brexita na evropsku i globalnu poljoprivrednu trgovinu.
“Trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguracijom domaće agrarne politike. Poljoprivredni izvoz već niz godina usporava sa rastom i čini se da dostiže svoj maksimum prema EU i CEFTA regionu. Šansa koja se pojavila 2014. godine sa trgovinskim sankcijama u Rusiji je samo delimično iskorišćena. Ipak, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija je uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka. FAO i EBRD su angažovani u većem broju zemalja Jugoistočne Evrope sa ciljem promovisanja i diverzifikacije izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Danas smo imali priliku da deo naših aktivnosti predstavimo zainteresovanima a nadamo se da ćemo nastaviti sa radom u Srbiji”, Miloš Milovanović, konsultant za agrarnu politiku FAO i koordinator FAO i EBRD projekata u Srbiji.
Komentari