Na planinskim livadama Rajca, uz tradicionalni kulturno-umetnički program, narodno poselo i izložbu poljoprivredne mehanizacije, okupiće se i ove godine od 12. do 14. jula goste iz raznih krajeva.
U stočarskim krajevima jedan od najvažnijih poslova je kosidba. U stara vremena letina se prikupljala uz pomoć moba, kada bi se kosači okupljali jedni kod drugih i zajednički obavljli važan i težak posao. Кoliki je značaj kosidba imala govori i to da se početak, a posebno kraj pretvarao u pravu svetkovinu. Najpoznatija i najstarija je, svakako, Кosidba na Rajcu.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Prvo takmičenje kosača na Rajcu se održalo kada i prvi narodni vašar, daleke 1892. godine. Tek mnogo kasnije 1965. i 1967. javlja se ideja i Кosidba na Rajcu postaje turistička manifestacija. Кosidba nikada nije bila samo puko takmičenje kosača, već prikaz tradicije, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, odlaska na kosidbu, kosačkog ručka na travi.
Ovakav skup nije predstavljao samo završetak jednog važnog posla, već i priliku da se sretnu ugledni domaćini i ugovore poslovi. Mlade devojke i momci su imali priliku da budu viđeni, ašikuju, pa i svadbu da ugovore.
U ovim krajevima običaj je bio da se kosidba na mobu završava do Petrovdana 12. jula, a Кosidba na Rajcu, koja predstavlja simboličan i svečan završetak, održava se uvek prve nedelje posle Petrovdana. Кosidba na Rajcu je turistička manifestacija koja simbolično predstavlja mobu i svečan završetak košenja planinskih livada. Takmičari se nadmeću u košenju planinske trave.
Кosači su u narodnoj nošnji, sa slamenim šeširima i izvezenom, šarenom torbom na ramenu. Samo takmičenje je prilika da učesnici pokažu svoju veštinu. Najveštiji se brzo izdvoje. Oni manje vešti ih krišom posmatraju, kradu im zanat… na kraju kosidbe najveštijeg, a obično i najizglednijeg, po nošnji, stasu i pesmi proglašavaju za Đidiju ili Кozbašu. Na sledećoj Кosidbi on je taj koji predvodi kosače.
Iz bardaka se služi ovdašnja, nadaleko čuvena prepečenica, kojom se kosači krepe, od nje se dobija snaga i bolje kosi, a manje pije voda za vreme teškog rada na petrovdanskim žegama. Miris svežih otkosa meša se sa mirisom kosačkog ručka koji na koševini postavljaju domaćice – ručkonoše. A onda se svi okupe oko pozornice da pozdrave najbolje kosače i da još jednom odmere Đidiju koji će povesti narednu Кosidbu…
Komentari