Pod uticajem globalnog zagrevanja mnoge promene počele su direktno da utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Jedna od njih je pojava suša koje su se nekada javljale u određenim vremenskim intervalima, a poslednjih nekoliko godina sve su češće.
Jedna od karakteristika globalnog zagrevanja je podizanje toplih klimatskih zona prema severu, zbog čega su naša područja zahvaćena suptropskim talasom, i to ne malo u poslednjih dvadesetak godina.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Zabeležili smo šest velikih suša. Suša 2012. godine je napravila štetu koja je iznosila oko 2 milijarde evra. Kada to poredimo sa poplavama 2014. godine, tada smo imali štetu od oko milijardu i po evra. Suša je veliki problem za našu zemlju, pošto se veliki procenat stanovništva bavi poljoprivredom i mi živimo od poljoprivrede“, navodi Goran Pejanović iz RHMZ.
Kako sam kaže, iz godine u godinu imamo, ili ekstremne padavine ili suše, što nas stavlja u nezavidnu situaciju, što i nije čudno s obzirom da se čitav region Jugoistočne Evrope vodi kao jedan od najranjivijih regiona u Evropi.
Ali, osim suša, naš sagovornik smatra da su toplotni talasi i veće pojave polena najštetniji za ljudsko zdravlje.
„2003. godine, kada je u Zapadnoj Evropi bio jak toplotni talas, imali smo 30-70.000 smrtnih slučajeva. Takođe, u Rusiji 2010. godine veliki toplotni talasi su posle suše izazvali velike šumske požare i na desetine i hiljade ljudi je stradalo u novim, nezabeleženim toplotnim uslovima“, kaže Pejanović.
Što se tiče polena, prema Goranovim rečima, u RHMZ-u je instaliran model za prognozu polena, što znači da su u mogućnosti da sistematski prate situaciju sa polenom u našoj zemlji. Praćenje zahteva simbiozu više institucija, a RHMZ može tome da doprinese svojim alatima.
Ovakve vremenske prilike ne bi trebalo da iznenađuju naše poljoprivredne proizvođače, već da im pomognu da spremni dočekaju sve pozitivne, ali još više sve negativne posledice klimatskih promena.
„U okviru Ujedinjenih Nacija postoji telo koje se zove „The Intergovernmental Panel on Climate Change”, čiji je zadatak da donese fizičku i naučnu osnovu o klimatskim promenama, planove o ublažavanju klimatskih promena i, eventualno, da predloži mere adaptacije na klimatske promene“, navodi Pejanović.
Prema klimatskim projekcijama, ovaj vek bi trebalo da se završi na +4 stepena.
„Mi smo sada na +1 stepen u odnosu na predindustrijski period. Možete li da zamislite klimu planete sa +4 stepena? Najveći problem je kako da sprečimo emisiju ugljen-dioksida u atmosferi. Tu je jedino rešenje da se ljudi posvete obnovljivim izvorima energije“, kaže Goran.
Prema navodima Svetske meteorološke organizacije, u periodu 2030-2040. godine, svet će dobijati 30% energije iz obnovljivih izvora.
Klimatske promene su definitivno realnost, ali svaki pojedinac sa sobom nosi odgovornost da pokuša da smanji uticaj tih negativnih promena.
„Najvažnija je svest, odnosno, da što više ljudi bude svesno ovog problema“, kaže Goran i dodaje: „Pariskim sporazumom pokušava se smanjenje emisija ugljen-dioksida i to drastično, ne bi li zadržali promenu temperature, odnosno, njeno povećanje na +1,5 ili 2 stepena do kraja ovog veka.“
On smatra da pojedinci mogu mnogo da urade, naročito na uštedi energije, ispravnom edukacijom i postupanjem.
Sagovornik: Goran Pejanović, RHMZ
Komentari