Sa prvim letnjim danima obično počinje i sezona radova, pre svega u poljoprivredi, a manjak radne snage se javlja uglavnom u berbi jagodičastog voća. Sezonski radnici dolaze uglavnom sa jugoistoka Srbije. Dnevnice se kreću od 3.000 do 5.000 dinara ali za 10 radnih sati, piše list Danas.

Najviše sezonskih radnika na teritoriji srednjeg Banata angažuje se u vreme poljoprivrednih radova. Potražnja postoji ali je ponuda vrlo slaba, tako da jedan broj poljoprivrednih proizvođača odustaje od proizvodnje onih kultura koje zahtevaju ljudske ruke. Em ih nema, a i kad se nađu, nisu jeftine, pa se postavlja pitanje isplativosti.

Sezonski radnici uglavnom su iz sela u kom nešto treba da se radi ili najbližeg, jer više nije isplativo da se radna snaga prevozi ili da im se obezbeđuje smeštaj.

“Problem sa sezonskom radnom snagom je što je ona sezonska, dakle potrebna je samo u određenom periodu godine. Nemoguće je od polugodišnje zarade živeti godinu dana. Zato stalno moramo da pravimo balans, da ljude platimo pristojno ali i da se nama isplati, jer ako nema zarade, ni mi nećemo raditi. Trudimo se da zadržimo dugogodišnje radnike. U našem poslu to su uglavnom žene. Sve su starije, mlađih nema, selo se prazni, tako da je veliko pitanje ko će nam pomoći već za nekoliko godina. Plaćamo žene od 350 do 400 dinara na sat, u zavisnosti koji je posao u pitanju”, kaže za “Danas” povrtar iz Mihajlova, sela pored Zrenjanina poznatog po proizvodnji povrća i rasada.

Velikih voćnjaka u Banatu nema previše, a gde ih i ima, u pitanju su plantaže na kojima se gotovo sav posao obavlja mašinskim putem. Nešto veća je potražnja kada počne berba jabuka.

“Angažujemo sezonske radnike u jesen kad počne berba dunja. Imali smo do skoro proverenu ekipu, ali to su stariji ljudi, polako odustaju od posla, jedan po jedan. Zato se trudimo da formiramo novu koju ćemo i edukovati, jer ni berba dunja nije uzmeš pa bereš. Plaćali smo prošle godine 3.000 dinara na dan. Kako će biti ove jeseni, videćemo”, kaže Sava Radišić, voćar iz Zrenjanina.

Šabac: Dnevnice od 300 do 500 dinara po radnom satu

Najviše posla za najamne radnike ima na područu Mačve i Pocerine, gde su uglavnom angažovani na branju voća i povrća. Osim ljudi iz ovog kraja, ima i onih koji dolaze iz jugoistočne Srbije, a poslodavci godinama unazad skreću pažnju da sezonskih radnika nedostaje i da “nema ko da radi”.

“Uzgajam jagodu na površini od jednog hektara, u ataru sela Culjković. Za nekoga ko hoće da radi, posla kod mene ima tokom maja i juna, kada jagoda stiže na branje. Trenutno imam angažovano 15 radnika, sa kojima već duži period sarađujem. Realno, trebalo bi mi još četiri, pet, ali nema. Svi se žale da teško žive, a kada im ponudite posao, oni ne dođu. Ima ljudi iz Šapca koji rade za dnevnicu, a ovi iz sela idu u grad da rade, neće u njivi”, objašnjava za Danas jedan od poljoprivrednih proizvođača iz ovog kraja.

Nedostatak radne snage uticao je i na visinu dnevnica, koje se ove sezone kreću od 300 do 500 dinara po radnom satu. Prevoz radnika i obrok, zavise od dogovora sa poslodavcem, što utiče i na visinu dnevnice.

Subotica: Berbe trešanja 3.000 dinara na dan

U Subotici je veliko interesovanje za sezonskim poslovima. Potražnja je velika, a zainteresovane su i mlađe i starije generacije. Mlađi se angažuju preko omladinskih zadruga dok se stariji angažuju u selima, posebno tokom sezone berbe voća koja je upravo u toku.

Cene su različite, u zavisnosti od vrste poslova. Pojedini vlasnici plantaža voća u Tavankuta kažu za Danas da se sezonski radnici dovoze autobusima, da imaju obezbeđenu hranu, a neki od njih i smeštaj. Međutim, većina radnika radi na crno.

Radnici se najčešće dovoze iz okolnih vojvođanskih mesta poput Stanišića, Sombora, Apatina, Bajmoka, Alekse Šantića, Lemeša i Odžaka. Kako kažu voćari, cena berbe trešanja je 3.000 dinara na dan, i radi se osam sati, a radnicima se plaća prevoz, međutim, “pitanje je ko prijavljuje a ko ne prijavljuje ove radnike preko portala Sezonska radnja snaga”.

Dodaju i da su prošle godine dolazili radnici iz Ukrajine, Kirgistana, da se cena rada kretala od 2.500 do 3.000 dinara plus smeštaj i hrana, ali da sada tih ljudi nema ovde. Preko portala se plaća oko 350 dinara po osobi i to je opet manje nego da se radnik prijavljuje u radni odnos, smatraju voćari.

Cene u ratarstvu su prilično otišle gore i najčešće dolaze sezonski radnici u žetvi da voze traktore i kombajne, kaže Svetislav koji se bavi ratarstvom. Kod ratara su jako skupe satnice, ljudi koji nisu fizički radnici nego voze mašine dobijaju od 400 do 800 dinara na sat, kaže sagovornik za list Danas.

Ceo tekst o sezonskim radnicima pročitajte na sajtu lista Danas