Sušna leta donose ozbiljne izazove poljoprivrednicima, a prošlo leto, jedno od najtoplijih u poslednjih sto godina, dodatno je pogoršalo situaciju. Klimatolozi upozoravaju da suše postaju sve češće, a posledice su vidljive na ,,terenu”.
Goran Filipović iz Kisača kod Novog Sada za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje težak položaj poljoprivrednika: „Ove godine suša nam je spržila kukuruz i soju, pa od njihovog roda nećemo moći da isplatimo ni zakup zemljišta. Na soji ćemo imati gubitak od 400 do 500 evra po jutru (jedno jutro – 0,57 hektara), na kukuruzu takođe.
možda vas zanima
Imali smo najtopliji i najsuvlji jul u poslednjih sto godina, a potom i još vreliji avgust. Situacija je neizdrživa, a ljudi su počeli da raskidaju ugovore o zakupu jer nemaju novca za novu setvu niti mogućnost da se dalje zadužuju.“
Kisač, selo poznato po proizvodnji soje, kukuruza, suncokreta i šećerne repe, pogođeno je sušom kao i mnogi drugi delovi Vojvodine. Filipović naglašava da su potrebne godine da se oporave od gubitaka i da bez pomoći države to neće biti moguće.
Zvanično je: ovo leto je NAJTOPLIJE u istoriji merenja u Srbiji!
Agroekonomista Milan Prostran za RSE ističe da država mora hitno da reaguje i poljoprivrednicima omogući sanaciju štete, uključujući proglašavanje elementarne nepogode i isplatu odštete. Prema njegovim rečima, potrebno je pripremiti program mera koji bi poljoprivrednicima olakšao sanaciju štete.
Zbog suše, rod soje umanjen je za više od 50%, kukuruza za 40-50%, suncokreta za 30-40%, a šećerne repe za više od 30%. Poljoprivredna udruženja početkom septembra uputila su zahtev Vladi i Skupštini Srbije za hitno donošenje mera za saniranje posledica suše, ali odgovori još nisu stigli.
U nekim delovima Srbije 70 dana nije pala ni kap kiše, što je uzrokovalo ekološke katastrofe poput šumskih požara, od kojih su neki ozbiljno ugrozili sela na Staroj planini. Leto 2024. ostaće upamćeno po rekordnom broju požara, ističe Miloš Milenković, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije, dodajući da su vatrogasci tokom jula i avgusta intervenisali na 6.178 požara na otvorenom prostoru.
Dugo, sušno leto smanjilo je nivo vode u akumulacijama i izazvalo probleme sa vodosnabdevanjem u više od 60 mesta u Srbiji. Inicijativa ,,Pravo na vodu” beleži da su u 20 lokalnih samouprava uvedene restrikcije zbog nedostatka vode za piće, dok su gubici u vodosistemima iznosili preko 50%.
Na Pešterskoj visoravni su zbog dugotrajne suše skoro presušili izvori, potoci i reke, što je ugrozilo stoku. Munib Mujagić, predsednik opštine Sjenica, kaže da je opština imala samo jednu cisternu za vodu, nedovoljnu za potrebe ljudi i stoke, pa je u pomoć pritekla i Vojska Srbije.
Klimatološkinja Milica Tošić upozorava da su ekstremni vremenski događaji, poput suša, toplotnih talasa i sušenja izvora, postali učestaliji i intenzivniji. „U 20. veku imali smo osam događaja koji se kategorišu kao ekstremni, u proseku jedan na 12 godina, a već u prvih 24 godine 21. veka imamo ih osam, odnosno u proseku na svake tri godine“, objašnjava Tošić i poziva na uspostavljanje sistemskih mera kako bi se društva prilagodila novoj klimatskoj realnosti. Građanima Srbije poručuje da se privikavaju na nove uslove života i rada.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Komentari