Rat u Ukrajni biće veliki šok za globalno snabdevanje i cenu hrane, rekao je šef jedne od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju đubriva koja posluje u više od 60 zemalja i kupuje značajne količine osnovnih sirovina iz Rusije.
Svein Tore Holsether šef kompanije za proizvodnju đubriva Yara International, upozorio je da bi situacija mogla postati još teža. Stvari se menjaju iz sata u sat, rekao je za BBC.
„Već smo bili u teškoj situaciji pre rata… a sada imamo dodatne poremećaje u lancima snabdevanja, i približavamo se najvažnijem delu ove sezone za severnu hemisferu, prenošenje velike količine đubriva.”
Rusija i Ukrajina su jedni od najvećih proizvođača u poljoprivredi i hrani na svetu. Rusija takođe proizvodi ogromne količine hranljivih materija, poput potaše i fosfata – ključnih sastojaka u đubrivima, koji omogućavaju rast biljaka i useva.
„Polovina svetske populacije dobija hranu kao rezultat đubriva… i ako toga ne bude na poljima za neke useve, prinos će pasti za 50%. Meni nije važno da li će biti globalne krize hrane – već koliko će ta kriza biti velika.“, rekao je gospodin Holseter.
Njegova kompanija Yara International već je pogođena sukobom nakon što je projektil pogodio njihovu kancelariju u Kijevu. Na sreću, 11 zaposlenih prošlo je nepovređeno.
Ova uspešna kompanija sa sedištem u Norveškoj do sada nije bila direktno pogođena sankcijama uvedenim Rusiji, ali već mora da se nosi sa posledicama istih. Pokušaji da se obezbedi isporuka robe postali su sve teži zbog poremećaja u brodarskoj industriji.
Samo nekoliko sati nakon što je Holseter dao intervju za medijsku kuću BBC, ruska vlada je pozvala svoje proizvođače da prestanu da izvoze đubriva. Svein Tore Holsether ističe da najmanje četvrtina ključnih nutrijenata koji se koriste u evropskoj proizvodnji hrane dolazi iz Rusije.
,,U isto vreme činimo sve što možemo da uradimo u ovom trenutku kako bismo takođe pronašli dodatne izvore. Ali sa tako kratkim rokovima to je ograničeno”, rekao je on pre nego što je vest izašla.
Analitičari su takođe upozorili da bi taj potez značio veće troškove za poljoprivrednike i manji prinos useva. To bi moglo dovesti do još većih troškova za hranu.
Ali postoje neke druge činjenice koje treba uzeti u obzir – na primer, proizvodnja amonijaka, ključnog sastojka azotnog đubriva, zahteva ogromne količine prirodnog gasa. A Yara International se oslanja na ogromne količine ruskog gasa za svoja evropska postrojenja. Kompanija je prošle godine morala da privremeno obustavi proizvodnju oko 40 odsto svojih kapaciteta u Evropi zbog skoka veleprodajne cene gasa. I drugi proizvođači su smanjili zalihe.
U kombinaciji sa višim cenama isporuke, sankcijama protiv Belorusije (koja je još jedan veliki dobavljač hranljivih materija za đubrivo) i ekstremnim vremenskim uslovima, došlo je do velikog skoka cena đubriva prošle godine, što je dodatno podiglo cene hrane.
Smanjenje zavisnosti od Rusije
Holsether kaže da svet mora, dugoročno gledano, da smanji svoju zavisnost od Rusije u globalnoj proizvodnji hrane.
,,S jedne strane, pokušavamo da zadržimo isporuku đubriva poljoprivrednicima kako bismo održali poljoprivredne prinose, ali mora da postoji jaka reakcija… Osuđujemo rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, iskreno, ovo je veoma teško dilema.”, rekao je Holseter.
Ovaj rat je katastrofa povrh katastrofe. Globalni lanac snabdevanja hranom je ranjiv. Ovakva situacija će samo povećati nesigurnost hrane u siromašnijim zemljama. Moramo imati u vidu da je u poslednje dve godine broj ljudi koji odlaze na spavanje gladni porastao za 100 miliona, tako da je ono što nam tek predstoji zaista zabrinjavajuće – zaključio je on.
Komentari (2)
Ruzica
2022-03-09 21:14:33
Treba koristiti prirono djubrivo koje ne skodi ljudskom zdravlju da bi poljoprivredni proizvodi bili zdravi i kvalitetni za ljudsku upotrebu. Jeste da je vazan i sto veci prinos ali ne bilo kakv i loseg kvaliteta. Zato treba da sprecimo razne bolesti i jacamo nas imunoloski sistem, ako redovno koristimo najbolje od pcele homoljski med+perga best of bee koje ce pomoci u odbrani naseg zdravlja, od raznih virusa i bakterija.
Zoran
2022-03-09 11:35:29
Necemo imati kome prodati robu.mislim kukuruza I psenicu .posto je zabranjen izvoz. To Malo sto ce nam roditi na njivi dacemo bud zasto drzavi.jadni mi.