Borov med koji se mahom prodavao na Tari i Zlatiboru zapravo je šećerni sirup sa borovim iglicama. Proizvođači istog će morati da ga deklarišu na pravi način. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije istakao je da je proizvodnja borovog meda u toj količini nemoguća u našoj zemlji.
Foto: PixabayKako je Živadinović rekao za naš portal, sirup koji se prodavao pod imenom borov med predstavlja kombinaciju šećera, vode i borovih iglica, a sastojci su se kuvali dok se ne stvori sirup, tako da to u potpunosti nema nikakve veze sa pčelama. Kada je količina šećera u pitanju, kako kaže, u jednom tegli se sigurno nalazi oko 82 posto šećera.
„Borov med postoji u određenim delovima Grčke, to je takozvani medljikovac. Medljikovac nije cvetni med, ne dobija se od cveta biljke već na dva načina: kada pčele sakupljaju slatke sokove koje biljka luči preko svojih listova ili ukoliko biljku napadnu lisne vaši koje izlučuju neke slatke materije a pčele ih posle sakupljaju. Medljikovac se može dobiti od različitih vrsta biljaka, u Srbiji je obično od hrasta“, rekao je sagovornik našeg portala.
Kako kaže, medljikovac u Srbiji je moguć ali ne u tim količinama. Naime, moguća je proizvodnja vrlo simboličnih količina od dve ili tri kile po košnici i to vrlo retko, jednom u šest, sedam godina.
„Da bi se stvorio medljikovac moraju biti ostvareni odgovarajući klimatski uslovi i fiziološko stanje biljaka koji u kombinaciji omogućavaju stvaranje medljike koja je poreklom od lišća, a ako je dobijena poreklom od insekata koji praktično parazitiraju biljku, onda se to uglavnom događa u sušnim godinama, kada se lisne vaši namnože“, rekao je Živadinović.
Komentari