Bivša jugoslovenska republika Slovenija napravila je veliki pomak kada je u pitanju organska proizvodnja i zaštita životne sredine.
Proizvođači koji se bave ovim načinom poljoprivredne proizvodnje uživaju veliku zaštitu države i dobijaju značajne potpore za svoj rad. Zahvaljujući tome, u Sloveniji je u sistemu organske proizvodnje oko 50.000 hektara, gotovo četiri puta više nego u Srbiji. Ako se uzme u obzir površina Slovenije, ova razlika između njih i nas još je veća.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Organska proizvodnja iz ugla potrošača i proizvođača
Ono što je Slovence najviše opredelilo da se bave ovom proizvodnjom, po rečima dr Silve Grobelnik Mlakar, profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Mariboru, jeste to što su gazdinstva male površine izdeljena na više parcela pa je organska poljoprivreda bila najprihvatljiviji izbor za ostvarivanje prihoda.
ORGANSKA PROIZVODNJA – ljubav i posao!
Čak 85% zemljišta u Sloveniji ne smatra se pogodnim za obradu, jer nije dobrog kvaliteta, pa se shodno tome najveći broj proizvođača organske hrane odlučuje za organsko pašnjačko stočarstvo, pre svega u svrhu proizvodnje mesa.
Organski proizvodi u Sloveniji najviše se plasiraju putem direktne prodaje, jer se tako uspostavlja čvrsta veza zasnovana na poverenju između proizvođača i kupaca. Posebno je popularna takozvana partnerska poljoprivreda i u okviru nje trgovina zasnovana na podršci i razvoju lokalnih zajednica.
Organska poljoprivreda – nasleđe ili moderna tekovina?
Ima slučajeva da se organski proizvod prodaje čak i jeftinije nego konvencionalni. Trend je da se razlika u ceni sve više smanjuje. Na formiranje cene utiču način prodaje, povećanje površina pod ovim proizvodima, njihova veća dostupnost i slično.
Prema istraživanjima koja su sprovedena u ovoj državi, najviše potrošača organske hrane ubraja se u kategoriju obrazovanih žena starosne dobi oko 40 godina. Slovenci nameravaju da sve kategorije stanovništva uključe podjednako u potrošnju ovih proizvoda, a kao siguran put da to postignu izabrali su permanentno obrazovanje dece predškolskog i školskog uzrasta.
U tom cilju se poslednjih pet-šest godina sprovodi projekat izgradnje vrtova u školama i predškolskim ustanovama. Namera je da se u svim vrtovima proizvodnja odvija po organskim principima.
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik, br. 2604
Komentari