ŠANSA za ugrožene društvene grupe: sezonski rad i preduzetništvo

ŠANSA za ugrožene društvene grupe: sezonski rad i preduzetništvo

Ugrožene društvene grupe bile su u fokusu skupa koje je održan u etno selu Stara Planina 13-14. februara ove godine. Stručni skup posvećen sezonskom radu u poljoprivredi i preduzetničkim inicijativama, čiji su pokretači Romi, mladi, žene i ostalo višestruko ugroženo stanovništvo u seoskim i nerazvijenim sredinama na jugu Srbije doneo je brojne uvide i ukazao na probleme sa kojima se romske zajednice, sezonski radnici, žene, ali i mladi suočavaju u poljoprivredi i životu na selu.

 

ugrožene društvene grupe

 

Ispred konzorcijuma partnera i organizatora skupa, učesnike je u uvodnoj  reči pozdravila Bettina Malhotra, predstavnica švajcarske fondacije HEKS EPER i projekta „Ekonomska inkluzija  Roma i drugih ugroženih grupa na jugu Srbije“. Tokom izlaganja su predstavljene aktivnosti fondacije u preko 30 zemalja širom sveta, uključujući i specifičan Market system development MSD pristup koji fondacija primenjuje u radu sa ugroženim građanima.

Na skupu su govorili predstavnici različitih sektora, pri čemu su retku priliku da prvi govore i budu saslušani, imali sezonski radnici u poljoprivredi i grupovođe iz Bujanovca, Doljevca i Lebana.

 

Duže sezone i dobri poslodavci kao cilj za zaposlenje za ugrožene društvene grupe

 


U nedostatku stalnih prihoda, tokom sezone koja traje 4-5 meseci, čitave romske porodice angažovane su na berbi duvana, šargarepe, maline i drugim poslovima u poljoprivredi, posebno u zapadnoj i severnoj Srbiji.

 

Istina je da porodica može da zaradi dosta za par meseci ali to nije dovoljno da pokrije drugi deo godine kad nema poslaizjavio je Tarik Azizi, sezonski radnik iz Bujanovca.Puno je više ljudi na jugu Srbije zainteresovano za sezonske poslove ali im nedostaju informacije o dobrim proizvođačima i poslodavcima.


Još jedna njihova želja je da ta sezona traje što duže, kako bi porodicama obezbedili egzistenciju“, istakao je u zaključku moderator prve fokus grupe, Saša Jumerović iz međunarodne organizacije za podršku romskom preduzetništvu REDI.

 


Kakvo je stanje za žensko preduzetništvo na selu?

 

U narednom panelu, o specifičnostima ženskog preduzetništva na selu, svom razvojnom modelu, tržištu, kao i o potrebama za sezonskim radnicima, govorile su zadrugarke sa juga Srbije, Suzana Mihajlović iz zadruge Lokošnički Koziji Rog iz Leskovca, Milena Marković iz zadruge Darovi Rtnja iz Sokobanje i Maja Živanović iz zaduge Agro-Matejevac iz Niša. Predstavnici gostujućih zadruga iz zapadne Srbije, Jelena Živković iz zadruge Suva šljiva Živković iz Koceljeve i Slavoljub Obradović iz zadruge Zlatni Ram 031 iz Arilja, upoznali su prisutne sa mogućnostima za sezonski rad i zaradu, ishranu radnika, sopstvenim investicijama u objekte za smeštaj i unapređenje uslova rada, kao i o rizicima poljoprivedne proizvodnje i tržišta koji presudno utiču na cenu sezonskog rada.

„Zadrugarke koje preovlađuju na ovom panelu, odličan su primer ženskog preduzetništva i inspiracija zadružnim savezima da nastave sa unapređenjem uslova za veće učešće žena u upravljačkim i stručnim strukturama. Sa druge strane, zadruge i sezonski radnici su egzistencijalno povezani, zbog čega će naš zadatak biti da se aktivnije uključimo u rešavanje problema nedostatka radne snage“, izjavio je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i moderator druge fokus grupe.

 

Preduzetničke poljoprivredne inicijative za ugrožene društvene grupe

Treći deo skupa posvećen je izvorima finansiranja preduzetničkih inicijativa, čiji su pokretači Romi, mladi, žene i ostalo višestruko ugroženo stanovništvo u seoskim i nerazvijenim sredinama na jugu Srbije. Grad Vranje ima pozitivna iskustva sa revolving fondom iz koga se beskamatna sredstva dodeljuju nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, koji inače ne bi mogli da dobiju sredstva kod poslovne banke.

 

„Poučeni pozitivnom praksom, zainteresovani smo da u narednom periodu pokrenemo isti takav revolving fond koji bi podržao naše male preduzetnike“, istakao je Nenad Stamenković, većnik za poljoprivredu Grada Vranja.

 

Dragan Mancev, većnik za poljoprivredu i privredu opštine Dimitrovgrad, predstavio je pionirske uspehe revolving fonda za preduzetništvo, koji u ovoj opštini funkcioniše poslednjih godinu dana. U izlaganju zamenika predsednika opštine Lebane, Gorana Lazarevića predstavljena su iskustva opštine u podršci poljoprivrednoj proizvodnji i razvoju socijalnih preduzeća sa dobrim proizvodnim programom.

 

„Rešenje za ukusne proizvode sa juga Srbije bi svakako mogao da bude zajednički nastup više opština kao regije, koji bi bio praćen i Regionalnim fondom za podršku preduzetništvu i poljoprivredi. Realno sagledavanje konkretnih problema i komparativnih prednosti lokalne ekonomije, ključno je za razvoj malih biznisa i našeg regiona“, u zaključku je istakao moderator Milivoje Jovanović, predstavnik organizacije ENECA.    

 

Programi i mere od značaja za ugroženo seosko stanovištvo

 

Tokom četvrte fokus grupe, razmatrani su programi i mere od značaja za ugroženo seosko stanovištvo. Risto Kostov, posebni savetnik ministra pri Ministarstvu za brigu o selu, upoznao je prisutne sa rezultatima višegodišnjeg programa podrške zadrugama, kupovine seoskih kuća i autobusa, kao i organizacije kulturnih manifestacija Miholjdanski susreti sela.

 

„Važno je za Rome, mlade i žene na selu da iskoriste sve raspoložive zakonske mogućnosti, da se dobro informišu i apliciraju za podršku“ izjavila je Dragana Radivojević iz kabineta ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština, ističući da su programi ovog ministarstva transparentni. Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore u Nišu, ukratko je predstavio prilike za razvoj preduzetništva, programe i konkurse sa nacionalnog nivoa. Dragana Stojanović, direktor Regionalne Razvojne Agencije Jug iz Niša, izjavila je da RRA realizuje preko 60 programa obuka koji su namenjeni početnicima u poslu i preduzetnicima „Seoskom stanovništvu je na raspolaganju naša podrška, počev od registracije starih zanata do bavljenja seoskim turizmom i kategorizacije objekata na selu“.

Koje su poruke skupa na Staroj Planini?

U svojstvu organizatora događaja i koordinatora projekta ispred Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, učesnicima istraživanja se zahvalio Dejan Mitić.

„Prve dve fokus grupe jasno su pokazale da postoji nedostatak dijaloga između poslodavaca i sezonskih radnika u poljoprivredi. Stiče se utisak da bi kvalitetnija regionalna saradnja zadružnog sektora, mogla da doprinese većem sezonskom zapošljavanju i rastu prihoda ugroženog stanovništva na jugu Srbije. Saradnja bi istovremeno pomogla poljoprivrednicima i zadrugama iz zapadne i severne Srbije da lakše planiraju proizvodnju i ostvare veću produktivnost. Saznali smo puno o inovativnom, beskamatnom finansiranju poljoprivrede i preduzetništva koje su razvile opštine na jugu. Sredstva su namenjena početnicima i malim  proizvođačima koji ne mogu da se kvalifikuju za komercijalne kredite. Učesnici su prepoznali da je za postizanje kvalitetnijih razvojnih rezultata neophodno prethodno unaprediti međusobnu saradnju, informisanje i koordinaciju na svim nivoima“.

Skup je realizovan u okviru projekta „Ekonomska inkluzija  Roma i drugih ugroženih grupa na jugu Srbije“, koji u partnerstvu sprovode Udruženje za lokalni razvoj Kamenica i međunarodna organizacija REDI, a podržava ga švajcarska fondacija HEKS EPER. Projekat je u početnoj fazi istraživanja modela za bolju tržišnu integraciju ugroženog stanovništva na jugu Srbije.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica