Kineske i ruske kompanije koje su prisustvovale regionalnoj konferenciji u severoistočnoj Kini, potpisale su u ponedeljak niz sporazuma o saradnji u sektorima koji se kreću od proizvodnje i logistike do e-trgovine i poljoprivrede, izvestili su kineski državni mediji.
Jačanje ekonomske saradnje
Konferencija u Šenjangu, glavnom gradu provincije Liaoning, usledila je posle prošlonedeljnog sastanka u Pekingu između ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga. Konferenciji su prisustvovali predstavnici ruskih lokalnih vlasti, uticajni preduzetnici, kao i skoro 800 kineskih kompanija koje se nadaju ulasku na rusko tržište.
možda vas zanima
Kina je pozvala na još intenzivniju povezanost sa Rusijom i dublju ekonomsku saradnju, uprkos neodobravanju Zapada nakon što su ruske snage prošle godine izvršile invaziju na Ukrajinu. Na ovaj način, severoistočna Kina – koju čine provincije Liaoning, Heilongjiang i Jilin – dobija novi strateški značaj kao zona bilateralnih odnosa i trgovine.
U periodu od januara do septembra, 40 ruskih kompanija otvorilo je firme u Liaoningu, izvestila je u ponedeljak kineska nacionalna televizija.
Odlazne pošiljke Liaoninga u Rusiju porasle su za 82,3% u prvih devet meseci u odnosu na prethodnu godinu, a vredele su čak 42,64 milijarde juana (5,83 milijarde dolara).
U martu je u Šenjangu pušteno u rad novo kargo čvorište za teretne vozove Kina-Evropa, sa vozom od 55 kontejnera koji je krenuo za Rusiju na obeležavanje inauguracije čvorišta.
Kineska carina je u maju saopštila da će pokrajina Jilin, inače bez izlaza na more, moći da koristi Vladivostok, najveću luku na ruskom Dalekom istoku, za otpremu robe u Zhoushan i Jiaking u istočnoj kineskoj provinciji Zhejiang od juna, smanjujući tako troškove i vreme transporta za istočnu Kinu.
Heilongjiang bi takođe trebalo da postane ,,ključna” kapija za otvaranje Kine na severu, izjavio je Si u septembru, rekavši da pokrajina treba da igra aktivnu ulogu u nacionalnoj odbrani, snabdevanju hranom i energetske bezbednosti.
Prema podacima kineske Generalne uprave carina, tokom septembra je bilateralna trgovina između Rusije i Kine porasla na 21,18 milijardi dolara, što je najviše od februara 2022. kada je Rusija započela rat u Ukrajini.
Gde smo tu mi?
Da podsetimo, Srbija je sa Kinom nedavno potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini, što je sjajna prilika za srpske izvoznike. Sporazum su potpisali ministar trgovine Tomislav Momirović i Vang Ventao, ministar trgovine Kine, a potpisivanju su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučića i kao i kineski predsednik Si Đinping.
Sporazum bi trebalo da otvori granice za srpsku robu u Kini i obrnuto, da smanji ili ukine carine za veliki broj proizvoda. Inače, prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robe za 4,98 milijardi dolara, a izvezla tek 1,17 milijardi dolara. Iako naš izvoz u Kinu poprilično raste, istina je da je čak 90% tog izvoza ide iz Bora, a sve zahvaljujući privatizaciji RTV Bor i bakru za koji su Kinezi zainteresovani.
Ostatak izvoza se takođe odnosi na različite sirovine, a među 10 najvažnijih izvoznih proizvoda, samo jedan je prehrambeni. Reč je o zamrznutom goveđe mesu bez kostiju, čiji je izvoz u odnosu na prethodnu godinu povećan za skoro 2,5 puta na 11,7 miliona dolara.
O prehrambenoj industriji i poljoprivredi uglavnom se govori kao o granama koje će najviše prosperirati Sporazumom o slobodnoj trgovini. Međutim, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Predrag Bjelić, upozorava da je Srbiji potrebna zaštita pri slobodnoj trgovini pre svega o oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, jer Srbija već izvozi slične proizvode na kinesko tržište.
Kako objašnjava, tu postoji jednosmerna trgovina, a u slučaju da ona postane dvosmerna, proizvodi iz Kine bili bi neuporedivo jeftiniji i istisnuli bi srpske poljoprivredne proizvode. Većina sektora u Kini su na najvišoj lestvici razvijenosti, ne samo za naše standarde, već i za svetske.
,,Narodna Republika Kina je najveće tržište u svetu i ima rastući ekonomski potencijal. Uslovi slobodne trgovine, ako bi bili odgovarajući, mogli bi dati mogućnost Srbiji da iskoristi taj veliki potencijal.
Međutim s obzirom na velike nesrazmere u ekonomskoj moći, mogu nastati potencijalni rizici za Srbiju, zato bi pregovori išli u smeru da Srbiji omogući veći nivo zaštite, stručno rečeno – postoji asimetrija u koncesijama koje se daju i koje se primaju, odnosno Srbija bi trebala manje koncesija da odobri Kini a da više koncesija dobije,” objašnjava profesor Bjelić.
Komentari