RETROSPEKTIVA 2023. godine: Poljoprivreda u Srbiji prošla izazovnu i tešku godinu! Puno je informacija o najvažnijim temama u 2023. godini koje su se ticale poljoprivrede u Srbiji, izvukli smo samo neke.
1.Vremenski uslovi:
Uticaj vremenskih uslova na poljoprivrednu proizvodnju bio je značajan u 2023. godini ne samo u Srbiji već i širom sveta. Suša, nevreme, grad i druge nepogode imale su ozbiljan uticaj na berbu različitih voćnih kultura poput jagoda, grožđa, malina, nektarina, visanja, šljiva, kupina i drugih. Ove nepovoljne okolnosti uzrokovale su nizak kvalitet i manji rod, što je direktno uticalo na cene i prihode proizvođača.
Za razliku od prethodnih, ove godine prve jagode voćari su ubrali tek krajem aprila, i to one odgajane u plasteniku dok se na crvene plodove ispod otvorenog neba još uvek čekalo. Hladni dani sa čestim padavinama ovog proleća odložili su početak sazrevanja ovog voća, ali je kvalitet kažu proizvođači bio zadovaljavajući.
VIŠE: Kasne svima omiljene JAGODE! Vreme uzima DANAK voćarima!
Iako u valjevskom kraju, medonosnog bagrema ima u izobilju, ovdašnji pčelari ne mogu se pohvaliti količinom slatkog nektra koje su ovog proleća sakupile pčele. Slično je bilo sa lipovom i livadskom pašom, dok je suncokret doneo veće prinose meda. Rad pčela, u periodu cvetanja voća i medenja bagrema, omeo je dug hladan kišni period, uz aprilski mraz, što bio uzrok veoma malim količinama sakupljenog meda u košnicama.
VIŠE: Teška godina za pčelare, cena MEDA ide GORE!
Nakon završene berbe grožđa u kolubarskom kraju, prinos je upola manji nego lane. Iako je, po rečima Jovana Milinkovića, savetodavca za voćarastvo i vinogrdarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, stanje u ovdašnjim vinogradima bilo malo bolje nego u drugim krajevima Srbije, ipak je što se tiče vinogradarstva, kako kaže, ovo godina za zaborav!
U vreme cvetanja vinove loze, a i pre ove faze, imali smo jako dug kišni period, te kako objašnjava Milinković, proizvođači koji nisu dobro štitili lozu, ili nisu imali dobar izbor preparata su bili u problemu, jer je plamenjača napala cvast, list i tek zametnute bobice, tako da ima vinograda gde je rod više nego prepolovljen, u nekima je berba bila minimalna a ima vinogradara koji su čak ostali bez roda.
VIŠE: Berba GROŽĐA 2023: godina za ZABORAV!
Suša koja je pogađala južnu Evropu već drugu godinu za redom dovela je do uništavanja useva i odložila sadnju kod nekih od vodećih evropskih uzgajivača, povećavajući rizik za inflaciju hrane.
Oko 60% španskih sela je bilo zahvaćeno sušom, a uslovi su se pogoršavali i za poljoprivrednike i u Italiji i Portugalu. To doščo nakon izuzetno suve, tople zime u Južnoj i Zapadnoj Evropi, ograničavajući dostupnost vode za poljoprivrednu upotrebu u kasnijim mesecima tokom godine.
Kako se približila berba maline, nakon hladnog i kišovitog proleća malinari su se pitali ima li ŠTA da se bere, KO bere i po KOJOJ ceni , a malinar iz ariljskog kraja, Milija Milikić, izjavio je tada za naš portal: “Složena je malo situacija, specifična zbog te cene maline, zbog svega. Na tržištu je malo opala potražnja, problem je i isplata prošlogodišnje maline, nemaju hladnjačari dovoljno sredstava da isplate i automatski povlače 100 problema drugih, ne možemo ući u sezonu kako bi trebalo i kako je planirano.
Druga stvar, vremenski uslovi kao što vidite samo otežavaju radove. Uslovi su malo čudni za ovu godinu, imali smo u početku ove godine taj kasni mraz koji je već u nižim predelima napravio štetu na izdancim maline za ovu godinu. Tako da će proizvođači osetiti sigurno u rodu i u svemu, izuzev pojedinih delova gde nije bilo tog mraza. Ali u većem delu jeste, tako da su problemi bili i na pomolu.”
Šta je ostalo poljoprivrednicima kad se sve presabere?
“Ove godine proizvođačima je bila jako potrebna novčana pomoć države. Najviše su nastradali voćari i povrtari. Ima povrtara, koji su zbog obilnih kiša i velike vlage, pretrpeli štetu od 50 a neki čak i 100 posto. Kada voda uđe u plastenik i sunce ugreje to ukuva biljke, kao da si ih polio vrelom vodom. One više ne postoje. Povrtar je najveći kockar, sve je dao do zadnjeg dinara. Semena su papreno skupa, đubriva, trake, najloni …Idealno bi bilo da država pomogne, jer kada se voda i blato budu povukli ljudi neće imati odakle ponovo da ulože u proizvodnju”, smatra Danijela Damnjanović.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, tokom maja meseca najviše padavina bilo je u Zapadnoj Srbiji, i to u široj okolini Valjeva, gde je u pojedinim područjima palo preko 250 milimetara kiše po kvadratnom metru.
Pisali smo i o pojavi žute rđe prvi put još od 2014, berbi nektarina nakon kiše i grada, kao i tome kako su se borili evropski poljorpivrednici.
2. Subvencije i podrška države:
Odlaganje isplata subvencija, visoki troškovi proizvodnje, niske otkupne cene, kao i problemi sa vremenskim prilikama, stvorili su nezadovoljstvo među poljoprivrednicima u Srbiji. Njihova nezadovoljstva eskalirala su u proteste i zahteve za veću podršku Vlade.
Uzgajivači stoke i proizvođači mleka u Srbiji najavljivali su proteste već početkom godine u Beogradu sa zahtevom da se povećaju premije i subvencije, isplate dugovi po tom osnovu i zabrani uvoz mleka i mesa.
Stočari su tražili, da se zbog visoke inflacije povećaju subvencije za krave sa 25.000 dinara na 40.000, za krmače sa 15.000 na 25.000, za tovljenog bika sa 15.000 na 25.000, za tovljene svinje sa 1.000 na 5.000 dinara, a da za jagnjad subvencija iznosi 3.000 dinara.
Poljoprivrednici širom Srbije počinju u maju proteste. Posle propalih pregovora sa Vladom Srbije, oni su odlučili da će izaći na ulice. Deo poljoprivrednika planirao je da se pridruži „Protestu protiv nasilja“ koji se održava u petak u glavnom gradu Srbije.
Poljoprivreda u Srbiji: Dosta frustracija doneo je i eAgrar.
Onemogućavanje poljoprivrednim proizvođačima da podnesu zahtev za subvencije po hektaru obradive površine zbog predugog čekanja na registraciju novog poljoprivrednog gazdinstva, a kratkog roka za podnošenje subvencije dovelo je do brojnih reakcija.
Poljoprivredni proizvođači koji registruju novo gazdinstvo preko sistema eAGRAR su prosto uskraćeni da podnesu Zahtev za subvencije po hektaru, jer, iako su uredno već prvog dana podneli Zahtev za registraciju novog gazdinstva na sistem eAGRAR, čekali su da se ažuriraju podaci o BPG broju svog gazdinstva na sistemu eAGRAR, bez kojeg ne moze ništa dalje da se radi, a krajnji rok za podnosenje subvencija bio je 31.maj 2023.godine.
Ponekad je u ovakvim uslovima bolje ne sejati ništa smatrali su poljoprivrednici, jer je jeftinije, poput Nemačke koja svake četvrte – pete godine odmara svoje poljoprivredno zemljište.
Sve što nas je zadesilo, što je slika i poljoprivreda u Srbiji, veliku odgovornost snosi i ministarka poljoprivrede koja nije stručna za ovu oblast i ne poznaje agro rokove, smatrali su poljoprivrednici.
Zbog toga su mnogi istresli svoje slamarice do poslednjeg dinara i potrošili novac koji su nekad iz boljih vremena ostavljeni za ,,ne daj bože’’.
Oni koji su se ponovo zadužili kod banaka organizatora proizvodnje i raznoraznih trgovaca poljoprivrednih proizvoda nose rizik dužničkog ropstva i sopstvenog bankropstva zbog apsolutno ne-ekonomskog ambijenta poljoprivredne proizvodnje, u Srbiji.
PISALI SMO:
Isplati li se ZAKUP zemlje i koliko ostaje nade za uzgoj žitarica u SRBIJI?
KRAH srpske poljoprivrede: može li IKO da prigovori OVIM ARGUMENTIMA?
Ratari su počeli da odustaju od zakupa jer se suočavaju sa sve većim izazovima i paradoksima u oblasti poljoprivrede. Iako poseduju kvalitetno obradivo zemljište, mnogi se povlače iz zakupa poljoprivrednog zemljišta jer više nije isplativo. Ovaj problem je posebno izražen kada govorimo o cenama zakupa zemljišta.
Za sitne proizvođače možda je to i najbezbolnije. Jer u praksi je situacija da mala gazdinstva raspolažu sa sitnim posedima i zastarelom mehanizacijom. I tu se dešava sledeća situacija:
- da svoje posede, parcele ponude u zakup drugim, većim proizvođačima, što mnogi i rade;
- da svoju proizvodnju minimiziraju tj. da deo zemlje ostave u parlog da malo odmori što je i preporučljivo, a i taman toliko da se sačeka iduća sezona i da se vidi u kom pravcu sve to ide i čemu se mogu nadati;
- da se udruže sa ostalim proizvođačima koji su u njihovom rangu, neki vid kooperacije, što je u praksi poslednji godina takođe dosta zastupljeno.
Poljoprivreda u Srbiji: Iskustvo i razmišljanja Janka Turčana
“Ovu godine su obeležile neslavne odluke Ministarstva poljoprivrede i naših predsednika, kao i nesretni rat u Ukrajini koji i dalje traje”, zaključuje Janko. Uticaj Evropske unije i Ujedinjenih nacija samo je doprineo haosu na tržištu, dok je Amerika takođe uveliko zainteresovana za teritoriju Ukrajine i njen plodni zemljišni potencijal. Svi ovi detalji doveli su nas do trenutne situacije.
Poljoprivreda u Srbiji – Janko komentariše: “Šta bi se reklo, ne daj Bože nikome, ne ponovila se nikad više. Evo, ja sam u toj inteznivnoj poljoprivredi tridesetak godina i ne sećam se takve godine i tih pariteta. Da mi omanemo na svim kulturama i da budemo u negativnom saldu.
Znači to je nepojmljivo, za mene, a i nepojmljivo je za veliku većinu poljoprivrednih proizvođača jer to se nije se dešavalo do sada. Sad, da li smo pametni ili nismo pametni, zašto je sve do toga došlo – ima tu dosta stvari koje su uticale da dobijemo tu krajnju sliku. Krenuvuši od one neslavne odluke Ministarstva poljoprivrede i naših predsednika da zabrani izvoz. Onog nesretnog rata koji se još dan-danas vodi u Ukrajini.
Same Evropske unije, Ujedinjenih nacija koje ne znam zašto postoje na ovoj planeti. Kad su tražili da prvi kontigenti iz Ukrajine krenu prema Africi, da se tamo podmire sa tim žitaricama, a Evropska unija pokupila sve i napravila haos na tržištu. Pa i Amerike koja utiče na sve na svetu i koja će dosta velikim delom, koliko ja vidim, ući na teritoriju Ukrajine i tamo iskorišćavati njihovu plodnu zemlju… i eto to su ti neki parametri. U stvari to su ti detalji koji su doveli sve nas u ovu situaciju.”
3. Poljoprivreda u Srbiji: Tržišne prilike i izvoz:
Srbija ima značajan potencijal u izvozu poljoprivrednih proizvoda, posebno u regionu i na tržištima Evropske unije. Razvoj trgovinskih odnosa i pristup novim tržištima su ključni za rast sektora, s druge strane nepoštovanje pravila za izvoz poljoprivrednih proizvoda imalo je ozbiljne posledica za izvoznike, uključujući i vraćanje proizvoda sa granice.
Uticaj Svetskog Tržišta na Poljoprivredu u Srbiji
Svetsko tržište ima veliki uticaj na poljoprivredu u Srbiji, a promene cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, kao i stanje zaliha primarnih poljoprivrednih proizvoda, imale su direktan uticaj na domaću proizvodnju i izvoz.
Lokalni politički faktori, rast cena inputa, sezonski uslovi i tržišni trendovi su faktori koji su uticali na cene poljoprivrednih proizvoda iz primarne poljoprivredne proizvodnje, kao i na stočarstvo i voćarstvo. Nakon završene berba voća kao što su višnje, šljive i pored dobrog kvaliteta, proizvođači su bili nezadovoljni cenom.
Osvrti na stanje domaćeg tržišta, poput uvoza jagoda, krompira i paradajza ukazuju na određene probleme sa domaćim proizvodima. U isto vreme, srpski živinari imaju veliki potencijal za probijanje na evropsko tržište.
4. Nedostatak kvalifikovane radne snage:
Poljoprivrednici su se suočavali sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, posebno za upravljanje savremenom tehnologijom i mašinama, što je bio ozbiljan problem za efikasnost proizvodnje.
Nedostatak kvalifikovane radne snage, posebno za upravljanje savremenom poljoprivrednom tehnologijom i mašinama: Poljoprivreda u Srbiji: Za platu od 200.000 dinara nema kvalifikovane radne snage
5. Zdravstveni izazovi:
Svinjska kuga i ptičji grip značajno su uticali na stanje u stočarstvu u Srbiji i šire, rezultirajući gubicima stoke, smanjenjem proizvodnje mesa i problemima za male farmere.
Ove teme su dominirale poljoprivrednim sektorom u Srbiji tokom 2023. godine, stvarajući niz izazova za proizvođače, ali i za vlasti koje su morale reagovati na ove izazove.
Podsetimo se:
- Uticaj svinjske kuge na stanje u svinjarstvu u Srbiji i svetu:
Svinjska kuga ima ozbiljan uticaj na stanje u svinjarstvu u Srbiji i širom sveta, uz značajan gubitak stoke i smanjenje proizvodnje mesa. Posebno su pogođeni mali farmeri.
- Ptičji grip – Priprema za potencijalnu pretnju: Ptičiji grip stiže na Balkan: Evo kako se pravilno zaštititi
Kakva je vama bila 2023. kada je u pitanju poljoprivreda u Srbiji?
Komentari