Proizvodnja hrane je sektor koji je najviše pogođen aktuelnim dešavanjima i ratom u Ukrajini. Veliki svetski izvoznici i proizvođači žitarica Rusija i Ukrajina učestvuju na svetskom tržištu sa preko 25 posto pšenice. Sa zatvorenim i onemogućenim pristupom glavnim lukama u Ukrajini postavlja se pitanje da li će biti dovoljno hrane na svetu naredne godine, ali i šta će biti ako, ova zemlja, koja se sada nalazi pod bombama bude sprečena da zasnuje novi rod. Iz tog razloga mnoge zemlje su već zatvorile svoje granice za izvoz pšenice. Međutim ovo nije jedini sektor na koji će aktuelna dešavanja imati veliki uticaj. U velikom problemu je industrija azotnih đubriva, sektor proizvodnje svinjskog mesa, izvoz jabuka za Rusiju.

Da li će biti nestašice pšenice u Srbiji?

Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović rekla je da nema naznaka na osnovu kojih bi mogla da se očekuje nestašica pšenice u Srbiji, a ni u svetu, zbog ispadanja iz trgovinskih tokova dve najveće izvoznice tog poljoprivrednog proizvoda, Ukrajine i Rusije.

Dodala je da je višak pšenice u ovom trenutku u Srbiji 1,2 miliona tona, a da cene žitarica na berzama fluktuiraju svakog dana i uglavnom imaju uzlazni trend.

Izuzetak je, kako je rekla, što je cena kukuruza u petak u odnosu na četvrtak na berzi u Parizu otišla na dole, što je bio prvi zabeleženi pad od početka sukoba u Ukrajini.

“Mi smo posle žetve 2021. godine, kada smo imali rekordan rod, raspolagali sa skoro 3,7 miliona tona pšenice. Naša ukupna domaća godišnja potrošnja ne dostiže ni 1,7 miliona tona, što znači da su višak za izvoz i završne zalihe veći od dva miliona tona”, rekla je Savović.

Kakva je situacija na berzi?

Svetski agroanalitičari i eksperti navode da je svetska proizvodnja I plasman pšenice, ali I drugih kultura ugrožen, kao I da bilo kakva predviđanja daljeg kretanja cena nisu realna i moguća.

Cene hrane su porasle za 20 posto na svetskom nivou, a cena psenice je prema izvestajima dostigla istorijski maksimum.

Na Evronekstu, cena pšenice je prevazišla istorijski rekord iz 2008. Zatvaranje gotovo svih ruskih i ukrajinskih luka stvara veoma veliku tražnju za evropskom robom, naročito francuskom. Nastavlja se tražnja za francuskom pšenicom da bi se nadoknadio nedostatak isporuka iz basena Crnog mora. Kotacije roda 2022. nisu izostavljene, sa posledicama cena đubriva koje skaču zbog rasta cena gasa.

Šta je sa azotnim đubrivima?

Svein Tore Holsether šef kompanije za proizvodnju đubriva Yara International, upozorio je da bi situacija mogla postati još teža. Stvari se menjaju iz sata u sat, rekao je za BBC.

„Već smo bili u teškoj situaciji pre rata… a sada imamo dodatne poremećaje u lancima snabdevanja, i približavamo se najvažnijem delu ove sezone za severnu hemisferu, prenošenje velike količine đubriva.“

Rusija i Ukrajina su jedni od najvećih proizvođača u poljoprivredi i hrani na svetu. Rusija takođe proizvodi ogromne količine hranljivih materija, poput potaše i fosfata – ključnih sastojaka u đubrivima, koji omogućavaju rast biljaka i useva.

Prema poslednjim informacijama rast cena đubriva ostaje jedna od glavnih briga za sve proizvođače. Preko Produktne berze, ugovor za ureu, pakovanje 500/1, je realizovan po 106,20 din/kg bez PDV-a. Ugovori za prilovanu ureu ruskog porekla, realizovani su od 108,24 do 108,55 din/kg bez PDV-a. Mađarski KAN, 25/1 je provetovan po 82,33 din/kg bez PDV-a.

Izvoz svinjetine ugrožen

Rat u Ukrajini je izvor velikih tenzija na tržištima sirovina za stočnu hranu, sa očekivanim posledicama na stočarsku proizvodnju. Što se tržišta svinjskog mesa tiče, glavni uticaj će biti pre svega indirektan. Trgovina svinjskim proizvodima EU sa Ukrajinom je ograničena, dok je trgovina sa Rusijom prestala 2014. kao rezultat afričke svinjske kuge, kao i prvog ekonomskog embarga.

Glavna posledica ovog rata odnosi se na sirovine, posebno cene pšenice i kukuruza, čiji su glavni izvoznici Rusija i Ukrajina.

Krajem februara i početkom marta, ekonomske sankcije koje su uvele međunarodne sile izazvale su nagli pad cene ruske rublje. Ukoliko rublja ostane slaba, onda bi konkurentska prednost ruskog izvoza mogla nadoknaditi težinu sankcija i logističke uticaje sukoba. Ruski izvoz takođe podleže politici kvota, čiji su obim određeni pre sukoba do juna 2022.

Kako će teći izvoz jabuka?

Čak 80 odsto proizvodnje naših jabuka do sada izvozilo se za Rusiju. A mnogi naši proizvođači nisu baš veliki optimisti kada je u pitanju dalji izvoz u Rusiju.

Rusko tržište za nas nije značajno samo zbog izvoza svežeg voća, nego i zbog sadnog materijala, koji je baš ovih dana trebalo da bude isporučen, najvećim delom u zemlje severnog Kavkaza, kaže profesor Zoran Keserović.

Rat u Ukrajini sigurno ce dovesti do određenih poremećaja na tržištu i plasmana. U resornom ministarstvu kažu da ozbiljno rade na traženju novog tržišta za naše voćare.

Prošle godine postignut je rekordan izvoz voća, u vrednosti od oko 800 miliona evra. Ipak, već tad je zabeležen pad izvoza na Rusko tržište, gde je otišlo deset odsto manje robe u odnosu na prethodnu godinu.