Da je situacija sve oštrija kada su u pitanju kamate i inflacija jasno je. Mere koje se donose isključivo su usmerene na javni aparat, a NE na poljoprivrednike, preduzetnike, mala i srednja preduzeća kao takva. Da li i kako ide potražnja i ponuda, kako funkcioniše naplata i postoje li posebni sezonski izazovi, Ministarstvo ne zanima. Neblagovremeno plaćeni prihodi surovo se kažnjavaju. Ali šta je sve iza bombastičnih naslova i u kojoj meri mora privredni sektor da se brine u nepouzdanim ekonomskim klimama danas? Čeka se odluka o referentnoj kamatnoj stopi sa sednice Izvršnog odbora koja će se održati 9. marta 2023. godine.

REFERENTNA KAMATNA STOPA POVEĆANA NA 5,5% – POVEĆANJE ZATEZNE KAMATE I KAMATE ZA NEBLAGOVREMENO PLAĆENE JAVNE PRIHODE

Narodna banka Srbije je povećala referentnu kamatnu stopu sa 5,25% na 5,5%. Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1%, a oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se povećavaju za 0,25%:
-Zatezna kamata od 10.2.2023. godine iznosi 13,5%
-Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 9.2.2023. godine iznosi 15,5%.

Ovih dana se očekuje nastavak. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama već je dostupan. 

Celo saopštenje Ministarstva finansija Narodne banke Srbije

„Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5%. U istoj meri povećana je stopa na depozitne olakšice – na 4,5%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,5%.
Pri donošenju ovakve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje. Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno jedanaesto uzastopno povećanje (počev od aprila 2022), zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini. Na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče pre svega pad cena u sektoru energetike – smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.

Međutim, Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja posle višedecenijskog maksimuma.

Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.

Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1%, a oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste.

I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije – u decembru je iznosila 10,1% međugodišnje.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva.

Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.

Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4%, a na nivou godine ostvarena je stopa rasta od 2,3%.

Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su uslužni sektori, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada.

I pored negativnih efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, pre svega usled oporavka elektroenergetskog sektora.

S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja nego prethodne godine zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega iz zone evra, usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se oni ubrzati od druge polovine godine, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Na februarskoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koji je detaljnije predstavljen javnosti na konferenciji za novinare 14. februara.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine.“

Senzacionalistički naslovi u medijima doveli su guvernera do toga da izda i jednu vrstu demantija i pojašnjenja ionako kompleksne teme pune tehničke terminologije.

Odgovor Guvernera na najave pika u inflaciji u medijima i šta to znači za kamate

“Imajući u vidu teze iznete u tekstu portala Nova.rs pod naslovom „Ako ste mislili da je inflacija dostigla vrhunac, grdno se varate: NBS najavila novi pik koji dolazi mnogo brže nego što mislite”, Narodna banka Srbije koristi priliku i ima obavezu da javno reaguje na netačne tvrdnje i površne i paušalne ocene sagovornika iz kojih se tekst sastoji.

Prvo, ističemo da nije u pitanju nikakav „novi pik inflacije”. Februarska projekcija inflacije se u odnosu na projekciju inflacije iz novembra 2022. godine nije znatnije menjala. I u novembru prošle godine i u februaru ove godine procena je bila da će vrhunac inflacije biti u prvom tromesečju 2023. Štaviše, projekcija inflacije za tekuću godinu prvi put posle dve godine niža je (neznatno, ali ipak niža) od prethodne. Očekujemo da međugodišnja inflacija u Srbiji počne da opada od drugog tromesečja, a da od druge polovine godine (sa očekivanim smanjenjem inflacije u zoni evra i dolaskom nove poljoprivredne sezone) počne da opada brže.

Prema osnovnom scenariju, s obzirom na sve međunarodne i domaće faktore, inflacija bi krajem godine trebalo da se nađe na nivou od 7% do 8%, dok bi u granice cilja od 3 ± 1,5% trebalo da se vrati sredinom 2024. godine. Kada je reč o (dominantno međunarodnim) rizicima projekcije, procenjujemo da su i dalje visoki, ali ipak nešto manji nego što su bili pre tri ili četiri meseca.

Takođe, procenjujemo da su rizici simetrični, što znači da smatramo da je verovatnoća odstupanja ostvarene od projektovane inflacije u oba smera podjednaka.

Pored toga, u vezi s makroekonomskim projekcijama koje radimo i objavljujemo, koristimo i ovu priliku da još jednom ponovimo ono što stalno ističemo u javnoj komunikaciji – da je svaka procena i projekcija upravo to – procena i projekcija. I da se nužno zasniva na određenim pretpostavkama koje mogu i ne moraju da se ostvare. I mogu da odstupe u oba smera. Jednostavnijim rečnikom – ishod u pogledu bilo kojeg makroekonomskog pokazatelja može da bude i povoljniji i nepovoljniji od pretpostavke.

Zbog toga se veliki delovi izveštaja Narodne banke Srbije i svake druge centralne banke posvećuju analizi rizika. Zbog toga i postoji pojam analize rizika i pojam scenarija. Zbog toga se različiti scenariji izrađuju i zbog toga se objavljuju – kako bi se stručnoj i široj javnosti ukazalo na različite moguće ishode pod različitim pretpostavkama koje se odnose na kretanja u međunarodnom okruženju, na koje mala zemlja poput Srbije ne može da utiče. Srbija ne može da utiče da privredni rast zone evra, na inflaciju u tim zemljama ili na svetske cene energenata i primarnih proizvoda. Ono što može i mora, to je da na bazi ocena i projekcija međunarodnih institucija ili na bazi nekih drugih izvora za potrebe svojih projekcija izabere razumne i dovoljno konzervativne pretpostavke.

Nijedna centralna banka na svetu i ne tvrdi da ima sposobnost da u potpunosti predvidi buduća kretanja, već radi isto ono što radimo i mi – javno objavi svoje makroekonomske projekcije i najtransparentnije moguće iznese pretpostavke na kojima se projekcije baziraju. Pored toga, redovno objavljujemo i analize u kojima prikazujemo koji su faktori doprineli tome da ostvarenja ekonomskih pokazatelja odstupe od projekcija – i kada je reč o povoljnijim i o nepovoljnijim ishodima od projektovanih.

Da predstavnici centralnih banaka govore stvari koje, citiramo: „lepo zvuče”, ne bismo (ni Narodna banka Srbije, ni druge centralne banke), kao što je bio slučaj tokom 2022. godine, isticali da su rizici asimetrični naviše i ne bismo u okviru alternativnih scenarija objavljivali pesimistične scenarije, što Narodna banka Srbije radi od početka ukrajinske krize. Pri čemu, veliki broj centralnih banaka još od početka pandemije i sada od izbijanja krize u Ukrajini daje još više detalja ne samo za osnovni scenario već i za alternativna scenarija projekcije – ma koliko pesimistični ti scenariji bili. Upravo to radi i Narodna banka Srbije:

• Od početka krize u Ukrajini, a i u ranijem periodu nakon izbijanja pandemije, deo Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije koji se odnosi na rizike čini od jedne petine do jedne četvrtine svakog izveštaja.
• U svakom izveštaju, i nakon izbijanja ukrajinske krize, i nakon izbijanja pandemije, a i pre izbijanja pandemije, Narodna banka Srbije je transparentno objavila najznačajnije detalje svojih projekcija inflacije, bruto domaćeg proizvoda i platnog bilansa, kao i sve značajne pretpostavke tih projekcija.
• U svakom od prethodna četiri Izveštaja o inflaciji nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, pored osnovnog scenarija, Narodna banka Srbije je objavila i alternativne scenarije, kao i detaljne pretpostavke svakog od alternativnih scenarija. Te pretpostavke se pre svega odnose na svetsku cenu nafte, s kojom su projekcije rađene, svetsku cenu gasa i ostalih energenata, cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, na inflaciju i rast bruto domaćeg proizvoda u zoni evra, kao i na pretpostavke u pogledu domaće poljoprivredne sezone.
• Pri tome, u Izveštaju o inflaciji u maju, avgustu i novembru 2022. godine jedini alternativni scenariji koji su objavljeni bili su tzv. „pesimistični scenariji”, čime je Narodna banka Srbije jasno stavila do znanja da su rizici projekcija vrlo izraženi, da je vrlo moguć nepovoljniji ishod u odnosu na osnovni makroekonomski scenario i detaljno obrazložila svaki aspekt takve procene.
• Na kraju, u svakom od Izveštaja o inflaciji, i ranije, a naročito od početka 2020. godine od kada se suočavamo s nekoliko kriza koje se međusobno prepliću, Narodna banka Srbije je posvetila velike delove svojih izveštaja posebnim osvrtima na aktuelne teme poput makroekonomskih efekata pandemije i konflikta u Ukrajini na Srbiju, odgovora ekonomske politike na različite probleme, globalnih inflatornih pritisaka, reakcija centralnih banaka, analize faktora koji su uticali na odstupanje ostvarene od projektovane inflacije u Srbiji itd. Zarad javnosti, u nastavku dostavljamo pregled osvrta iz Izveštaja o inflaciji po godinama.

To ne vidi samo neko ko ili nije spreman da uloži nimalo truda i energije u upoznavanje sa izveštajima Narodne banke Srbije, neko ko nema nikakvog iskustva u operativnom radu u oblasti ekonomske politike i izrade projekcija ili neko ko je vrlo svestan svih ovih činjenica, ali ih namerno prećutkuje. Neretko, reč je o ljudima koji su imali priliku da se dokažu u operativnom radu u oblasti ekonomske politike, ali nisu ostvarili zapažene rezultate.

Upravo zbog toga, izjave poput onih „da ne znamo na čemu se procene zasnivaju i da nikome nije jasno kako se došlo do tih cifara”, „da predstavnici centralne banke govore stvari koje lepo zvuče”, „da su izjave koje daju predstavnici NBS samo njihova nada” i druge delove izjava koji nisu ni dostojni citiranja, smatramo potpuno neosnovanim, neprimerenim i skloni smo da dovedemo u pitanje namere i motive ekonomista i analitičara koji takve izjave daju.

Ko god je želeo da uloži dovoljno truda, stekao bi jasnu sliku o tome kada su projekcije revidirane, zašto su revidirane i šta može da se očekuje u narednom periodu. U suprotnom, bilo koji analitičar može da izađe i da konstatuje da su projekcije revidirane više puta, a da pri tome i ne pomene da je u međuvremenu izbio oružani sukob u Ukrajini, da su u pitanju zemlje koje su veliki proizvođači energenata, poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, da su u sukob indirektno umešane sve razvijene ekonomije, da su cene energenata povećane i po deset puta, da su cene đubriva i različitih drugih sirovina povećane po nekoliko puta. To su, uz pokidane lance snabdevanja i naglog rasta tražnje, razlozi zbog kojih su sve centralne banke, ne samo Narodna banka Srbije, u više navrata tokom 2021. i 2022. godine revidirale svoje projekcije, počev od FED-a i Evropske centralne banke, pa sve do centralnih banaka zemalja u regionu (poput Češke, Poljske, Mađarske, Rumunije), ali i drugih zemalja u razvoju.

Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da sagledava sve međunarodne i domaće faktore, da ih u najvećoj mogućoj meri kvantifikuje i da ih kao takve uključi u svoje projekcije inflacije, bruto domaćeg proizvoda i platnog bilansa. Kao i do sada, nastavićemo da javno objavljujemo i osnovni scenario makroekonomskih projekcija, i alternativne scenarije i sve ključne pretpostavke na kojima se projekcije zasnivaju. Time, između ostalog, čuvamo i stečeni kredibilitet monetarne politike, zahvaljujući čemu smo poslednjih deset godina bili ključni partner drugih domaćih i međunarodnih institucija, rejting agencija i investitora kada su u pitanju ocene ekonomske politike i trenutnog i budućeg stanja srpske ekonomije. Štaviše, sve ove institucije su saglasne u oceni da je monetarna politika Narodne banke Srbije bila adekvatna, da smo ispravno ocenili prirodu inflatornih pritisaka i imali su vrlo slične projekcije inflacije za Srbiju kao i Narodna banka Srbije.

Kabinet guvernera

Šta je zapravo ono što čeka privredu, a posebno poljoprivredu nejasno je kroz površni osvrt na izazove sa kojima se ova grana privrede susreće, ali jeste jasno da je nejasno za ceo privredni sektor. U jeku debate o inflaciji, u agrarnom sektoru se 08.03.2023. završava Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Više o tome OVDE.

Izvor: Narodna banka srbije