Pojava ptičjeg gripa, odnosno visoko patogenog soja avijarne influence – AI (H5N8) je potvrđena u nekoliko evropskih zemalja i to u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Ukrajini, Poljskoj i Nemačkoj. Radi se o pojavi kod divljih ptica i domaće živine. Postoji opasnost od širenja ove bolesti i moguće pojave i u Republici Srbiji.

S obzirom da se virus ptičjeg gripa najčešće prenosi preko divljih ptica, od kojih pojedine vrste mogu biti nosioci (rezervoari) bez vidljivih simptoma, naročito u zimskim mesecima, odnosno u periodu intenzivne migracije, stepen rizika od širenja ptičjeg gripa nije moguće proceniti i zbog nepredvidivosti prenošenja virusa ne može se isključiti.

Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora , odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima su osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.

Od suštinskog je značaja da se zbog izuzetne patogenosti virusa AI, podtipa H5N8, koji se odlikuje velikom stopom oboljevanja i smrtnosti i koji može izazvati velike štete u živinarskoj proizvodnji, zbog ozbiljnosti pretnje od pojave novih žarišta, sve relevantne strukture aktivno uključe u aktivnosti sprečavanja širenja bolesti.

Neophodno je da se vlasnici živine se redovno obaveštavaju o pojavi i simptomima bolesti ptičjeg gripa putem medija i drugih sredstava informisanja, kako bi se blagovremeno obratili veterinaru i prijavili sumnju na bolest radi preduzimanja daljih neophodnih mera.

Inače, oko 11.500 ćuraka ubijeno je nakon izbijanja visoko patogenog ptičjeg gripa H5N1 na farmi u istočnoj Nemačkoj, saopštile su nemačke vlasti u petak. Bolest je potvrđena na farmi u Ostprignic-Rupinu u istočnoj državi Brandenburg, saopštilo je ministarstvo zdravlja Brandenburga. Prvi slučaj ptičjeg gripa u Nemačkoj ove jeseni je prijavljen 22. novembra.

Kako se zarazi živina?

Do širenja virusa među živinom dolazi kada ona dođe u kontakt sa zaraženom pticom. Može se proširiti na čitava jata u roku od nekoliko dana, preko ptičjeg izmeta ili preko kontaminirane hrane i vode. Jedino rešenje u tom slučaju je ubijanje živine. U Americi je prošle godine 40 miliona jedinki živine uništeno, u Mađarskoj nekoliko miliona. Uz to, obustavlja se promet domaće živine i njihovih proizvoda.

U 2023. godini u Srbiji je registrovano šest žarišta ovog virusa kod divljih ptica, ali virus nije prešao na domaću živinu. Zaraza nije izbijala na velikim farmama, ali je prethodnih godina bilo slučajeva na seoskim gazdinstvima.

Epidemiologija zaraze kod ljudi

Za viruse ptičjeg gripa, čini se da je primarni faktor rizika za infekciju ljudi izloženost zaraženoj živoj ili mrtvoj živini ili kontaminiranoj sredini, kao što su pijace živih ptica. Klanje, uklanjanje perja, rukovanje trupovima zaražene živine i priprema živine za potrošnju, posebno u domaćinstvu, takođe su verovatno faktori rizika.

Nema dokaza koji ukazuju na to da se A(H5), A(H7N9) ili drugi virusi ptičjeg gripa mogu preneti na ljude putem pravilno pripremljene i kuvane živine ili jaja. Nekoliko slučajeva gripa A(H5N1) kod ljudi povezano je sa konzumiranjem jela napravljenih od sirove kontaminirane krvi živine.

Godine 1997. prijavljene su infekcije ljudi virusima A(H5N1) tokom epidemije živine u SAR Hong Kong, Kina. Od 2003. godine, ovaj virus se proširio na populaciju ptica iz Azije u Evropu i Afriku, i na Ameriku 2021. godine, i postao je endem u populaciji živine u mnogim zemljama.

Epidemije su rezultirale milionima infekcija živine, nekoliko stotina ljudskih slučajeva i mnogim smrtnim slučajevima. Ljudi su prijavljeni uglavnom iz zemalja Azije, ali i iz zemalja Afrike, Amerike i Evrope.

U 2013. prvi put su u Kini prijavljene infekcije ljudi virusima A(H7N9). Virus se proširio na populaciju peradi širom zemlje i rezultirao je sa preko 1500 prijavljenih slučajeva ljudi i mnogim ljudskim smrtnim slučajevima od 2013. do 2019. SZO nije prijavljen nijedan drugi slučaj kod ljudi od 2019.

Od 2014. sporadične infekcije ljudi ptičijim gripom A( H5N6) virusi su prijavljeni skoro isključivo iz Kine. Drugi virusi ptičjeg gripa su doveli do sporadičnih infekcija ljudi.

Prevencija

Viruse gripa je nemoguće iskoreniti. Da bi se rizik po javno zdravlje sveo na najmanju moguću meru, od suštinske je važnosti kvalitetan nadzor i kod životinja i kod ljudi, temeljna istraga svake ljudske infekcije i planiranje pandemije zasnovano na riziku. Organi za javno zdravlje i zdravlje životinja treba da rade zajedno i razmenjuju informacije tokom istraga slučajeva zoonotskog gripa kod ljudi.

Javnost treba da minimizira kontakt sa životinjama u oblastima za koje se zna da su pogođene virusima životinjskog gripa, uključujući farme i okruženja u kojima se žive životinje mogu prodavati ili klati, i izbegavati kontakt sa bilo kojim površinama za koje se čini da su kontaminirane životinjskim fekalijama. Deca, starije osobe, trudnice i žene posle porođaja ili osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom ne bi trebalo da sakupljaju jaja niti da pomažu pri klanju ili pripremi hrane.

Javnost treba striktno da izbegava kontakt sa bolesnim ili mrtvim životinjama, uključujući divlje ptice, i treba da prijavi mrtve životinje ili da zahteva njihovo uklanjanje kontaktiranjem lokalnih organa za divlje životinje ili veterinarske vlasti.

Svako treba da vodi računa o higijeni ruku, po mogućstvu da pere ruke sapunom i tekućom vodom ili koristeći alkohol, što češće, temeljnije i češće – a posebno pre i posle kontakta sa životinjama i njihovim okruženjem.

Svako treba da praktikuje dobre navike o bezbednosti hrane: odvajanje sirovog mesa od kuvane ili gotove hrane, održavanje čistoće i pranje ruku, temeljno kuvanje hrane i pravilno rukovanje i skladištenje mesa.

Izvori: Reuters, Uprava za veterinu, Svetska zdravstvena organizacija