Čak 8 od ukupno 27 protivgradnih stanica u Novoj Varoši i Prijepolju ove godine neće raditi, jer strelci ne žele da rade za platu od svega 4.000 dinara mesečno. Još tri protivgradne stanice zarastaju u korov zbog nerešenih imovinskih odnosa, pa poljoprivrednici strahuju da će im grad uništiti letinu.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Mada nadležni u ove dve opštine kažu da će „nebesku artiljeriju“ na svojoj teritoriji pomoći sredstvima iz budžeta, nebo nad njima će i ovog leta biti puno rupa. Lane nije bilo zainteresovanih meštana da ispaljuju rakete u Radoinji i Rutošima kod Nove Varoši, a ove godine i u Drmanovića, dok su zbog otkaza strelaca u Prijepolju bez posade godinama stanice u Drenovi, Hisardžiku i Kaćevu.
Nema strelaca ni u Mrčkovini i Džurovu iznad Lima, jer su najbliže kuće udaljene i po tri kilometra od protivgradnih stanica, pa niko neće da preuzme odgovornost za njihov rad. Zbog imovinskih sporova, u ove dve opštine ne rade protivgradne stanice u Draglici, Pravoševu i Kamenoj Gori.
„Rešile smo da odustanemo jer je mesečna naknada koju daje Hidrometeorološki zavod mala nagrada za danonoćno dežurstvo i trud tokom sezone koja traje od 15. aprila do 15. oktobra. Nastavljajući porodičnu tradiciju, sa komšinicom Nadom Marjanović nekoliko godina čuvala sam selo od gradonosnih oblaka i na radnom mestu se izlagala munjama i gromovima. I pore svega, često smo bile na meti kritika komšija koji su nas krivili kada protivgradna stanica nema dovoljno raketa pa im strada letina“, kaže Zorica Novaković iz Rutoša.
Čelnici opštini Prijepolje u kojoj protivgradne stanice u proseku imaju po četiri rakete kažu da će strelcima dopuniti magacine, a stimulisaće ih i na drugi način. Ovde je poslednjih godina zasađeno oko 500 hektara maline, pa u lokalnoj samoupravi kažu da svako investiranje u protivgradnu zaštitu manje košta od štete koju može da napravi samo jedan gradonosni oblak.
„Svaki od strelaca dobijaće mesečno po deset litara nafte, a kupićemo ovih dana i novih 58 raketa nakon čega će protivgradne stanice imati maksimalan broj projektila. Nažalost, ni ovako značajna ulaganja nisu garant da će svi problemi u protivgradnoj zaštiti biti rešeni. Ipak, radimo na tome da već ovog leta u funkciju stavimo stanice u Drenovi, Hisardžiku i Kaćevu i tako u najvećem procentu zaštitimo useve od gradonosnih oblaka“, kaže Nebojša Žunić, član Opštinskog veća u Prijepolju zadužen za poljoprivredu.
Slična situacija je i u ostalih šest opština u kojima se nebeskom artiljerijom komanduje iz Radarskog centra „Sjenica“. Od ukupno 85 protivgradnih stanica u Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Raški, Ivanjici, Novoj Varoši, Prijepolju i Priboju koje treba da brane 571.000 hektar poljoprivrednog zemljišta, svega će njih 55 ovog leta ogaraviti cevi.
Zbog toga je sve više apela lokalnim samoupravama da pomognu. Opštinskoj pomoći nadaju se i strelci u Novoj Varoši. Konkurisali su sa projektom za uređenja protivgradnih stanica, vrednim 600.000 dinara, ali konačna odluka o raspodeli subvencija namenjenih poljoprivredi još uvek nije doneta.
„Državna naknada za strelce se u poslednjih deset godina nije menjala, pa niko neće da se za tako male pare prihvati veliki odgovornosti, a dodatni problem je i što su u selu ostali uglavnom stari. U lošem stanju su nam i protivgradne stanice, pa im je potrebno krečenje i sitne popravke. Majstorske radove obaviće sami strelci, za šta će prema dogovoru biti plaćeni iz lokalnog budžeta. Zbog zakonskih ograničenja to je jedini način da im opština materijalno pomogne“, kaže Zoran Mihajlović, predsednik Udruženja protivgradnih strelaca u Novoj Varoši.
Autor: Željko Dulanović
Komentari