Marže proizvođača, prerađivača i trgovaca odavno su akutna tema i briga tržišta u Srbiji. Proizvođači muče muku sa proizvodnjom i plasmanom svojih proizvoda, dok krajnjim kupcima trenutne cene sve više i više opterećuju kućni budžet. Nedavno je Republički zavod za statistiku u istraživanju o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji ponudio bar delimično odgovor na pitanje ko zapravo najviše profitira u tržišnom lancu ishrane.
Zaključak Zavoda, da su stope bruto marži u pogonima i tri puta veće nego na rafovima, samo je uneo dodatnu polemiku među učesnicima na tržištu.
možda vas zanima
Proizvođači i prerađivači pak negiraju ove podatke, tvrdeći da najveći deo kajmaka ipak uzimaju trgovci. Sa druge strane, trgovci potvrđuju podatke Zavoda za statistiku, navodeći da postoje proizvodi koji su izuzeci, gde se ipak više ugrađuju.
„Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila 14,9%“, kako se navodi u podacima RZS.
„Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4%, nasuprot minimalnoj od 9%. Najniži raspon zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7%, nasuprot minimalnoj od 1,9%“.
Marže su samo jedan od činilaca
Takođe je uočeno je da one grane delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova, posledično imaju i visoke stope bruto marže. Takva delatnost je, na primer, proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine, gde bruto marže idu i do 98,8%. Najniža stopa bruto marže u 2023. godini zabeležena je kod proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda, od 20,8%, što je posledica nižih indirektnih troškova“, napominju istraživači RSZ.
Pekari ove podatke komentarišu sa negodovanjem, tvrdeći da u realnosti rade sa minimalnom zaradom.
„Hlebu „sava“ je ograničena marža na šest odsto, a trgovačka marža na osnovne pekarske proizvode je 80 odsto“, izjavio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.
„Toliko trgovci nadograde naše cene. Mi kao proizvođači zaradimo minimalno, a trgovci zarađuju 10 puta više po jedinici mere“, objašnjava Pralica. Ipak, marža je samo jedan od činilaca u konačnoj ceni proizvoda.
„Više je načina na koji se ugrađuju“, napominje Pralica. „Traže knjižno odobrenje ili rabat, tu su troškovi police, marketing. To je jedna ucenjivačka politika koju trgovci sprovode prema nama. Marže određuju prema grupama robe, za dnevne, trodnevne, višednevne proizvode. Najviše uzimaju na hlebu, mleku, pavlaci, onome što je u opticaju svakog dana. Njihovi rokovi plaćanja su od 60 do 90 dana, a oni prodaju za najviše sedam dana. U te dnevne se najviše ugrađuju“.
„Na specijalnim vrstama hleba traže veliko knjižno odobrenje. Onda mi dignemo cenu na, na primer, 100 dinara. I to je ulazna, fakturisana cena. Oni kažu da je marža 40 odsto i prodaju za 140 dinara. Ali traže knjižno odobrenje od 20 ili 30 dinara. Znači taj hleb košta 80 dinara, a prodaju ga za 140. I marža nije 40 odsto, nego 80. Knjižno odobrenje ide na kraju meseca kao odobreni popust i ne vidi se kao marža. Ili se plati marketing. To su sve zamke tgovaca koje oni obilato koriste“, objašnjava predsednik Unije pekara.
Ko zapravo zarađuje na mleku?
Podaci kažu da je prosečna stopa bruto marže kod proizvođača mlečnih proizvoda oko 45%. Međutim, proizvođači negiraju ove podatke, tvrdeći da se na cenu ne nadograđuju toliko.
„Najveće su marže u hipermarketima“, tvrde u mlekari Stara planina. „Radimo nažalost sa njima, ali tu su ogromne marže. Mogu da vam kažem da je naša proizvođačka marža prema veletrgovinama maksimum 20%. I tako je kod svih mlekara. Zavisi da li neko pravi kvalitetnije proizvode ili radi na veći obrt. Marža hipermarketa ide do 80%“.
Ova mlekara ima i sopstvene prodavnice u kojima je marža 20%. Troškovi radnje iznose 13%, tako da im ostaje zarada od oko 6-7 odsto%.
Marže u mesnoj industriji
U mesnoj industriji, kako pokazuju statistički podaci, stopa bruto marže je 34,7%. Sa ovom cifrom se klaničari nikako ne slažu.
Klaničari tvrde da je njihova marža između 5 i 10%, uz odobravanje rabata od 15 do 25% u zavisnosti od količine. Kako kažu, nisu bez zarade, ali su realne cifre mnogo drugačije od onih koje je objavio RZS.
Trgovci tvrde da nije do njih
Trgovci se slažu sa rezultatatima istraživanja, tvrdeći da oni nisu mesto na koje treba gledati u smislu generisanja najvećeg udela cene hrane.
„Moguće da se u ponudi u trgovinama nađe i poneki proizvod na kome je marža 80%, ali to niti je često, niti su to, da kažem, važni proizvodi“, tvrdi Goran Kovačević, osnivač i suvlasnik Gomeksa, objašnjavajući da je trgovcima potreban interes od 25% da bi pozitivno poslovali.
„Da biste bili rentabilni, potrebna je marža od 25%“, dodaje Kovačević. „Ulje se, na primer, prodaje sa 10%. Ali, meso često prodajete sa gubitkom. Kako? Pa imamo mi maržu, ali kod mesa se najviše gubi. Ima otpada, kratak je rok trajanja. Mnogo se gubi i na kraju se ta marža istopi. A morate da držite meso, ono privlači kupce. I zato na nekim proizvodima imate veće marže. Tako da u proseku budu 25%“.
Izvor: Forbes
Komentari