Za praznike koji nastupaju karakteristična je veća ponuda i potražnja mesa. Iz ovog razloga postoji i potreba za pojačanom kontrolom. Nadležne službe zbog povećanog rizika najavljuju dodatni nadzor.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, veterinarski inspektori Ministarstva planiraju pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla u vreme nastupajućih praznika. Pojačan nadzor u prometu se obavlja u skladu sa principima analize rizika (rizična mesta, rizični načini poslovanja, nedozvoljena trgovina i slično), a u svakom slučaju na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda,ali i potražnja.
Veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti i ovlašćenjima koja poseduje, obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i stavljaju u promet hranu životinjskog porekla. Кontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Кontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Priprema je pola posla: Šta je sve potrebno za dobar svinjokolj
Veterinarska inspekcija koja vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla u svih 25 upravnih okruga, je u periodu od 01. januara 2018. godine do 30. novembra 2018. godine, kroz 7.359 redovnih i vanrednih službenih kontrola u specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda) kao i samoposlugama, prodavnicama delikatesa, ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.302 neusaglašenosti.
Tom prilikom naređeno je 1.231 korektivnih mera, izdato je 1.039 rešenja i podneto je 232 prijave nadležnim prekršajnim i privrednim sudovima.
Razlog povlačenja hrane je najčešće nedostatak sledljivosti u proizvodnji i prometu, nepostojanje propisane deklaracije na proizvodima, istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.
Navedeni efekti službenih kontrola hrane predstavljaju rezultat povećanog obima vanrednih nadzora u prometu koji su izvršeni, naročito sa uzorkovanjem radi kontrole bezbednosti hrane.
Visina kazne za subjekte u poslovanju sa hranom, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, su propisane Zakonom o bezbednosti hrane. Iznos kazne zavisi od toga da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje nadležni Sud. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 do 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 do 50.000 dinara.
Sprečite zarazu trihinelozom – testirajte uzorke mesa stoke i divljači!
U saopštenju se naročito skreće pažnja potrošačima da hranu životinjskog porekla kupuju na mestima koja su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kao i da obrate posebnu pažnju na označavanje i deklarisanje hrane u prometu, i da ne kupuju hranu životinjskog porekla na neregistrovanim mestima, odnosno da se u potpunosti ponašaju sa pažnjom dobrog kupca, te da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijave nadležnom veterinarskom inspektoru.
S obzirom na to da je vreme sezone svinjokolja, iz Ministarstva apeluju da se bez izuzetaka pregledaju uzorci zaklanih svinja na prisustvo trihinele, kako bi se izbegle neželjene posledice po zdravlje građana.
Komentari