Bilo da ste ljubitelji snega ili ne, sigurni smo da ovako niske temperature retko kome prijaju. Zato smo odlučili da porazgovaramo sa meteorologom Nedeljkom Todorovićem i upitamo ga da nam detaljnije objasni pojavu ledenih dana tokom prve nedelje januara, ali i da nam otkrije kakvo nas vreme očekuje u narednom periodu.
Meteorolog Nedeljko Todorović objasnio nam je zašto je baš ova zima toliko hladna i odakle je ledeni talas došao u Srbiju.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Hrana za 4.000 ugroženih goveda u Ivanjici
„Prethodne četiri godine zime su bile relativno blage. Gledajući analizu hladnih zima 100 godina unazad, postoji ne tako strogo pravilo da se hladne zime javljaju na svake 3 ili 4, pa 7 ili 8 godina. Najhladnije su svake 20. ili 21. godine.“
„Pošto smo u februaru 2012. godine imali jedan ekstremno hladan period, koji je doprineo da cela zima bude hladnija, očekivalo se da će i prošla zima biti ledena. Međutim, priroda u ovom slučaju ne poznaje strogo zakone, tako da je posle četiri relativno tople zime morala da dođe jedna hladnija.“
Šumarska i lovna inspekcija pomagaće u kriznim situacijama
Odakle je ona ovoga puta došla, sa koje strane sveta?
„Uobičajeno, hladnoća dolazi sa severa. Ipak, glavni talas hladnoće u naše krajeve dolazi sa severa i severoistoka, iz oblasti Finske, Rusije ili iz istočne Evrope. Tako je i ovoga puta bilo. Ciklon sa hladnim vazduhom kretao se preko Finske, prešao je preko Poljske, srednje Evrope, Mađarske i zadržao se 5 do 6 dana iznad Balkana. Upravo je on uslovio 6 ledenih dana u našoj zemlji, kao i snežne padavine i nanose, ali i pojačan severni vetar.“
Već nekoliko dana sneg gotovo da uopšte ne prestaje da pada u mnogim krajevima širom Srbije. Do kada možemo da očekujemo takvo vreme?
„Posle kratkotrajnog otopljenja od dan-dva opet je došlo do zahlađenja koje će trajati oko nedelju dana. Za to vreme moguće su nove snežne padavine, ali ne i ekstremno niske temperature, kao u periodu od 6. do 12. januara. Maksimalne dnevne temperature verovatno će biti između -2 i +2 stepena, a noćne oko -5.“
„Naravno, ukoliko se u toku neke noći razvedri, temperatura može da bude i niža, recimo -10°C, a poslednja nedelja januara verovatno će biti najtopliji deo prvog meseca ove godine. Tada će temperature biti u blagom porastu, ali to su ipak januarske temperature, ne treba očekivati vrućinu.“
Postoji jedna vrsta zakonitosti da posle hladne zime dolazi toplo leto, kao neka prirodna ravnoteža u toku godine.
Dakle, one temperature od -20°C i još niže prolaze polako?
„Da, one su bile u periodu od 6. do 12. januara i do kraja meseca ne bi trebalo da se ponove. Ipak, to ne znači da možda u februaru neće doći do još jednog hladnog talasa, mada sumnjam da bi moglo da bude baš toliko hladno.“
Čak ni u planinskim krajevima?
„To ide jedno sa drugim. Pri ovakvim zahlađenjima normalno je da je u planinskim predelima hladno. Ipak, najhladnije je zapravo kada se raziđu oblaci i kada se pri snežnom pokrivaču na tlu razvedri. Tada je u nižim predelima često mnogo hladnije nego u planinskim, jer se hladan vazduh sleže u doline i kotline.“
Da li je rano da malo detaljnije govorimo o vremenskim prilikama u februaru i martu?
„U februaru će još biti zima, daleko smo od završetka tog godišnjeg doba. Možda u prvih 10 dana opet bude hladnije sa snegom, ali ne verujem da bi bilo tako hladno kao što je bilo u prvoj polovini januara.“
„Normalno, poslednji sneg obično padne sredinom marta. Da li će baš tako biti i ove godine, to ne mogu da tvrdim, ali moramo da računamo na relativno hladno zimsko vreme, i pored kratkotrajnih otopljenja, do pred kraj marta meseca.“
Glavni talas hladnoće u naše krajeve dolazi sa severa i severoistoka, iz oblasti Finske, Rusije ili iz istočne Evrope.
Dakle, proleće nam otprilike dolazi kao i zvanično po kalendaru, krajem marta meseca?
„Najverovatnije će biti tako. U to vreme se pojavljuju one prve temperature od 20 stepeni, polako počinje da se budi priroda i to je znak za kraj zime. Međutim, moguće je da bude snega čak i u aprilu.“
Imate li već i neke prognoze za leto? Da li će ono ove godine odgovarati poljoprivrednicima?
„Koliko mogu da čujem od ljudi iz oblasti agrara, ovaj hladni period biće dobar zbog toga što će da smanji populaciju štetočina u kori drveća i uopšte u prirodi. Zato bi moglo da, kada procvetaju prve voćke, bude više uslova za zdrave plodove.“
„S druge strane, biće verovatno i leto malo toplije i suvlje, zato što je prošlo bilo kišovito i malo svežije. Osim toga, postoji jedna vrsta zakonitosti da posle hladne zime dolazi toplo leto, kao neka prirodna ravnoteža u toku godine. Međutim, verovatnoća za to je oko 60%, ne bih mogao da kažem da su ova očekivanja potpuno izvesna.“
Sagovornik:
Nedeljko Todorović, meteorolog
Komentari