Za očekivati je bilo da će u ovo vreme cene pojedinog povrća na zelenim pijacama biti u opadanju ali ovog leta samo kilogram paradajza je skoro deset puta skuplji nego u istom periodu prošle godine. Krajem jula i početkom avgusta obično stiže paradajz koji se gaji na otvorenom ali ove godine vremenske prilike su učinile svoje i veoma ga malo ima, pa je kako kažu povrtari cena ovog povrća i dalje visoka. Tako na valjevskoj zelenoj pijaci za kilogram paradajza treba izdvojiti od 130 do 180 pa čak i 200 dinara, paprika je u zavisnosti od sorte 80 do 180, a krastavci 60 do 100 dinara.
„Najveći problem za paradajz, papriku i drugo povrće ove godine je što je bilo kišno proleće tako da ga je bilo nemoguće odgajiti u polju. Najviše povrća moglo se proizvesti u plasteniku, a što se tiče bašte na otvorenom to teško ko da ima i to se sve odrazilo na cenu. Prošle godine u ovo vreme kilogram paradajza je bio 20 dinara i teško ga je bilo prodati, dok ove godine ga nema. Ove godine rod i paradajza i paprika manji je za 50 posto nego prošle. Jednostavno nema robe i najverovatnije neće biti dovoljno paprika za ajvar“, kaže Života Rafailović, povrtar iz ubskog sela Pambukovice.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Ovo leto i potrošači i poljoprivrednici pamtiće i po tome što se cena prasadi i jagnjadi izjednačila sa prodajnom cenom paradajza. Kilogram žive vage prasadi trenutno je od 160 do 180 dinara, jagnjad za klanje su od 180 do 200 dinara.
I cena teladi od 500 kilograma je pala. Prošle jeseni prodavana za 2,30 evra do 2,40 evra po kilogramu a sada su 1,90 evra. Stočari i povrtari su iznanđeni trenutnim stanjem na tržištu. Kažu da je povrće uvek bilo jeftinije i da do izjednačavanja cena povrća i stoke retko dolazi, najčešće kada su neke vremenske nepogode.
„Imali smo nesreću da je najverovatnije došlo do uvoza velike količine jagnjećeg mesa i dok se to ne potroši cena je zatvorena. Trenutna cena jagnjadi je ponižavajuća, takva da se smanji i ovo malo stada kojih imamo. Početkom godine jagnjad su bila 300 dinara pa 280 i tako je cena išla nizbrdo da bi došla do 180 dinara. To je sve sezonski, januarsko jagnje je malo skuplje, ali ne treba da bude tolika razlika jer je isto ulaganje. Kod nas je u svakoj proizvodnji dirigovana ekonomija osim u poljoprivredi gde je sve prepušteno tržištu. Sada, kome je potreban novac ili nema sa čime da hrani on prodaje jagnjad, a ko ne mora on čeka jesen i bolju cenu. Nema komentara na ovu cenu, a o zaradi niko ne razmišlja već kako da preživi“, ističe Milovan Stepanović, odgajivač ovaca iz valjevskog sela Suvodanje.
Prema rečima dr Radosava Vujića iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ jedan od uzroka ovakvog stanja na tržištu može da bude i ekonomski status srpskih građana „jer obično se kaže da jagnjetinu jede gospoda. Međutim, pošto je sada malo ljudi koji imaju mogućnost da kupe jagnjetinu pala je potrošnja, a čim padne potrošnja pada i kupovna moć i dolazi do poremećaja na tržištu“.
„Sa druge strane, proteklih par godina govorilo se o mogućnostima izvoza jagnjećeg mesa, gde su potpisani sporazumi sa Kinom, Turskom ali od toga ništa nije realizovano, tako da je naše tržište suženo i onda dolazi do pojave viška jagnjadi.Došlo je i do male „hiperprodukcije“ jagnjećeg mesa, jer domaćinstva koja su imala po dve do tri krave sada drže po 15 do 20 ovaca. Takođe priča se, ali ne znam da li je to tačno, da se određen broj jagnjadi uvozi iz susednih država što pored naših unutrašnjih faktora takođe utiče na stanje na tržištu.Subvencije po grlu u zemljama u okruženju su veće nego kod nas i onda ta jagnjad koju oni proizvedu imaju nižu cenu što takođe utiče na cenu jagnjadi kod nas. Uz slabu kupovnu moć sve to je negativno uticalo i dovelo do toga da sad jagnje ne može da se proda ni za 180 dinara. Ovo sigurno može imati negativne posledice po ovčarsku proizvodnju i to ne samo u Kolubarskom okrugu već u celoj Srbiji. Ukoliko ovakvo stanje potraje, nažalost može tokom ove ali i naredne godine, da dođe do osipanja brojnog stanja ovaca na našem području, a taman smo postigli jedan nivo u ovčarstvu gde je došlo do povećanja broja ovaca“, smatra Vujić.
Ono što je takođe nelogično je da cena pečene jagnjetine u kafani bude osam puta veća nego što je živa mera jagnjadi za klanje. I dok odgajivači ovaca jagnjad teško prodaju za 180 dinara sa druge strane ovdašnje kafedžije ne menjaju cenovnike, pa kilogram jagnjećeg pečenja i dalje prodaju za 1.600 do 1.700 dinara.
Komentari