Prethodnih dana najviše na severu, ali i u ostalim delovima Srbije došlo je do jakog mraza. Posledice niskih temperatura najviše su osetile u zasadima koštičavog voća. Sa diplomiranim inženjerom Marijom Kolundžijom smo popričali kolike su štete u voćnjacima i koje su voćne kulture najugorženije.
Minusa je bilo u svim delovima Srbije, sa manjim ili većim stepenom izmrzavanja. Najniže temeperature su se kretale između minus 5 i minus 6 i to na severu Banata u Bačke. Na ostalim terenima u Vojvonini bilo je od minus 1 do minus 3, dok je u centralnoj Srbiji bilo do minus 3 stepena.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Najveća šteta je učinjena na kajsiji koja je u fenofazi precvetavanja i formiranih plodića. To su ujedno i najosetljivije faze u razvoju ove voćne kulture. Osetljivije su i od faze cvetanja, jer se u ovom periodu ćelije pune vodom, a ta voda puca i pravo oštećenje dovodi do sprzavanja. Trešnja je u fazi punog cvetanja i može da izdrži do minus 3 stepena s anekim manjim oštećenjiima. Ukoliko se temperatura spusti na ispod 3 stepena onda se očekuju štete i do 90%. Višnja je u fazi zatovrenih pupoljaka, ali prema nekim našim iskustvima i ta faza je osetljivija od fenofaze cvetanja. Jabuka je u fazi skoro u fazi roze pupoljka tako da će i štete na ovoj kulturi biti preko 50%“, objašnjava Marija Kolundžija.
Uprkos pokušaju voćara da zadimljavanjem spreče ogromne štete u svojim zasadima nisu uspeli u tome. Tako da će zbog štete od mraza, nažalost, mnogi proizvođači sa severa Srbije biti u deficitu ove sezone. Ipak, ovih problema ne bi bilo kada bi se više pažnje pridavalo rejonizaciji poljoprivrede u Srbiji.
Naime, rejonizacija poljoprivrede u Srbiji je od velike važnosti upravo zbog ovakvih i sličnih prolema. Marija kaže da koštičavo voće ne bi trebalo gajiti ispod 150 metara nadmorske visine i da će se na nižim parcelama i ove godine pokazati ta zakonitost.
Iako smo se već navikli na toplo vreme april je mesec poznat po naglim padovima temperatura i pojavi jutarnjih mrazeva. Postavlja se pitanje da li bi i ove godine trebalo da strepimo velikih minusa u aprilu?
Sredinom prošle nedelje hidrometeorološki zavod je najavljivao niže temeprature, tako da su proizvođači imali predstavu da će ih jedno ili dva jutra sačekati sa mrazom. Za narednu nedelju se očekuju još neke hladne noći i jutarnji mrazevi. Iz hidrometeorološke stanice najvljuju da će utorak biti dan sa najvećim rizikom biti utorak.
Marija Kolundžija dodaje da su ove visoke temeprature u martu pomogle voćnim kulturama da brže prođu kroz neke fenofaze, pa su voćke vrlo brzo ušle u neku fazu cvetanja i precvetavanja koje su i najpodložnije za izmrzavanje. Do sredine aprila rizik od tih niskih temperatura je visok upozorava nas Marija.
Komentari