U Privrednoj komori Vojvodine protekle nedelje održana je konferencija pod nazivom „Podsticaji za zadruge u 2020. godini na republičkom i pokrajinskom nivou“. Ovo je druga po redu konferencija u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine na temu zadrugarstva i konkretnih podsticajnih mera koje u ovoj godini sprovode republička i pokrajinska vlada. 

„Danas, zadruge predstavljaju reprezentativnog partnera za lokalne samouprave, za državu. Ovde smo u Vojvodini za Pokrajnu. Sa zadrugama može da se razgovara, sa zadrugama može da se pregovara, sa pojedincima ne. Pojedinac ne može da uradi ništa. Zbog toga, danas smatramo da zadrugarstvo predstavlja nadu za opstanak srpskih sela“, kaže Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj.

Možda vas zanima

Smotra srpskog agrara umesto na Sajmištu seli se u virtuelno okruženje

Vesti

28/08/2020

Da li nam preti nestašica ajvara?

Vesti

28/08/2020

Zadruga „Lipovac“ obrađuje 50ha pod višnjom – Značajna pomoć stigla iz kabineta za regionalni razvoj

Vesti

25/08/2020

Prema rečima Radislava Jovanova, predsednika Zadružnog saveza Vojvodine na račune zadruga se slilo milijardu dinara.

„Znači, naše zadruge u Vojvodini su za 3 godine krenule ubrzanim tempom razvoja, inovacija i investicija. Nadam se da će ovaj trend biti nastavljen. Još važnija stvar, da konačno zadruge već tri-tri i po godine imaju izuzetno značajnu podršku države, kako na republičkom tako i na pokrajinskom nivou i mislim da konačno, mi koji smo u zadrugarstvu, dolazimo do svog cilja, a to je da su zadruge prepoznate i da su zadruge osnovni činilac razvoja u malim sredinama“, navodi Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

„Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu po prvi put je prepoznao zemljoradničke zadruge kao korisnike bespovratnih finansijskih sredstava 2017. godine“, navodi Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, i dodaje da je preduslov za sve to bio novi zakon o zadrugama, koji je donet i stupio na snagu 2016. godine, i koji je u dobroj meri rešio pitanje svojine i stvorio osnov za ulaganje u zemljoradničke zadruge.

„Na osnovu tih konkursa mi smo za prethodne 3 godine, zajedno sa zemljoradničkim zadrugama, investirali blizu 140 miliona dinara u zadruge širom Vojvodine. Ako tome dodamo i konkurs koji realizuje Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, koji je direktno namenjen samo zemljoradničkim zadrugama, gde je ukupna vrednost subvencija bila 50 miliona dinara, međutim ona je generisala ukupne investije od 150 miliona dinara. Dakle, pokrajinska vlada je zajedno sa zemljoradničkim zadrugama za ove tri godine investirala blizu 300 miliona dinara u investicije, opremu, savremenu tehnologiju i sve ono što je neophodno da bi zemljoradničke zadruge bile konkuretnije“, navodi Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

„Kada je u pitanju zadrugarstvo, ja se lično zalažem za formiranje većeg stepena udruživanja, a to su složene zadruge ali one moraju imati razvojne službe i niz drugih, ja bih rekao, segmenata kako bi bile jedna tržišna celina“, kaže akademik Dragan Škorić.

Prema rečima Radovana Bokića, direktora zadruge Agro Klek ministar Krkobabić i ministarstvo na čijem je on čelu, prepoznali su njihovu zadrugu kao perspektivnu i imao je hrabrosti da im po prvi put da sredstva koja su iskorišćena za podizanje tehnološkog nivoa u proizvodnji mleka. Pokrajinski sekretarijat na čelu sa gospodinom Radojevićem je takođe prepoznao njihovu zemljoradničku zadrugu kao nosioca razvoja u mestu Klek i odobrena su im sredstva u iznosu od 5 miliona.

„Sve to zajedno kada saberemo zemljoradnička zadruga Agro Klek je podigla svoj tehnološki nivo rada, a naročito u proizvodnji mleka, odnosno u stočarskoj proizvodnji za jednu stepenicu više, a sve to u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine“, navodi Radovan Bokić.

Ministar Milan Кrkobabić je predočio da je do sada iz republičkog programa namenjenog zadrugarstvu podsticajna sredstva dobilo 152 zadruge. U 2020. godini za revitalizaciju zadrugarstva u Republici Srbiji opredeljeno je još novih sredstava.

„Ovo je nešto manje od 600 miliona, očekujemo da bude 50 do 60 zadruga. Interesantno za ovu godinu je to što ćemo pokušati da uvažimo specifičnosti ovih 5 upravnih okruga. Centralne Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije, a krenuli smo u saradnju i sa Republikom Srpskom. Znači, i njih ćemo obuhvatiti, prema tome, odradićemo jedan celovit program, ja bih rekao, utemeljeniji, da prepozna specifičnosti i očekujem u narednih nekoliko meseci da krenemo u realizaciju; u svakom slučaju u prvoj polovini godine”, kaže Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj.