Oko 12 hiljada poljoprivrednih domaćinstava na kraljevačkom području koristi svega 38 hiljada od raspoloživih 78 hiljada hektara zemljišta. Raznoliki teren ove opštine, koji je pogodan je za gajenje mnogih poljoprivrednih kultura, nažalost ostaje neiskorišćen. Oko 10 hiljada hektara, ili nešto više od 13 hiljada parcela, koje država daje u zakup po minimalnim cenama niko neće.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Područje grada Kraljeva, po površini najveće u odnosu na druge lokalne zajednice u Srbiji, ima izvanredne uslove za razvoj poljoprivrede. Uprkos tome, na desetine sela, naročito u brdsko planinskom kraju je prazno, a zemlja godinama stoji neobrađena-zapuštena i u korovu. Oni koji obrađuju zemlju i koji su svoju budućnost vezali za selo mogu od svojih bivših komšija da uzmu zemlju na korišćenje bez ikakve nadoknade tako da se na javni poziv za zakup državne zemlje godinama niko ne javlja.
Gordan Kostović, uzorni poljoprivrednik iz Dedevaca kod Kraljeva, razlog višegodišnje nezainteresovanosti za zakup poljoprivrednog zemljišta vidi u činjenici da zemlju nema ko da radi.
„Sela su nam stara i prazna i ja sa 55 godina starosti pripadam kategoriji mlađih poljoprivrednika,ne samo u Dedevcima,nego i u nekoliko okolnih sela.S druge strane,što bi neko plaćao državi i minimalnu cenu za zakup, kad napuštenu zemlju bivših komšija možemo da dobijemo besplatno i da nam budu zahvalni što im očevinu i dedovinu štitimo od parloga“, kaže Kostović.
Dejan Rakić, mladi voćar iz kraljevačkog sela Lazac, koji obrađuje petnaestak hektara zemlje, pretežno pod voćem, tvrdi da zainteresovanih za zakup državnog zemljišta neće biti sve dok ga država bude davala u zakup na godinu dana. Po njegovim rečima, taj rok i uslovi, bez obzira na zanemarljivo malu cenu, ne daju mogućnost planiranja proizvodnje na duži rok.
S druge strane poljoprivreda i selo su decenijama bili u zapećku ozbiljne državne brige, na nju se gledalo kao socijalnu kategoriju, tako da je sada i dobrim merama i podsticajima teško popraviti stanje poljoprivrede i sela, kaže lazački voćar.
Grad Kraljevo izdvojio 70 miliona za sufinansiranje poljoprivrede
Poslednjih pet godina Grad Kraljevo izdvajaja oko 2 odsto budžeta, odnosno 70 miliona dinara, za sufinansiranje poljoprivredne proizvodnje. Tako će biti i u 2019.godini.
„Od pomenute sume oko 35 miliona dinara opredeljeno je za bespovratnu podršku investicijama u poljoprivredi, najviše u oblasti voćarstva i stočarstva. Lokalna samouprava podržava poljoprivredna gazdinstva sa najviše 45 odsto vrednosti investicija ili do 250.000 dinara. Znamo da su potrebe daleko veće, ali su nam realne mogućnosti za sada takve“, ističe Dragan Čorbić, predsednik Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva.
Iznosom od 20 miliona dinara biće podržano osiguranje stoke, objekata i imanja, a sa 13 miliona dinara biće regresirano osemenjavanje krava, kojih na kraljevačkom području ima oko 12.000. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da podignu povoljne bankarske kredite za koje će kamatu regresirati grada i za to će biti potrošeno dva miliona dinara.
Po rečima Dragana Čorbića, predsednika Saveta za poljoprivredu, podnosioci zahteva rangiraće se po utvrđenim kriterijumima i broju bodova, a ne kao ranijih godina da sredstva dobije onaj ko ispunjava uslove ali i da što pre stigne do šaltera gradske uprave i preda zahtev. Ove godine prednost će imati mlađi poljoprivrednici i domaćinstva sa većim brojem članova. Podnošenje zahteva za dodelu sredstava iz Fonda za poljoprivredu počeće u aprilu, a posebna komisija pratiće namensko trošenje sredstava.
Komentari