Seminar koji je organizovalo Udruženje za pejzažnu hortikulturu sa Šumarskog fakulteta u Beogradu održan je protekle nedelje. Već sedamnaestu godinu za redom, ovo Udruženje održava seminare i obuke u vezi sa hortikulturom i pejzažnom arhitekturom, u šta spadaju segmenti planiranja, projektovanja i inženjeringa. Jedan od predavača bio je i naš dugogodišnji stručni saradnik Vladimir Milutinović.
„Današnja tema bila je razgovor o tome kako se ornamentalne voćke, odnosno stare sorte voća mogu koristiti kao hortikulturni oblik gajenja biljaka. Naravno, na zelenim površinama smo imali prilike da vidimo uvek lepo drveće koje je gajeno kao dekorativno drveće i govorimo o tome kako su oni lepi i korisni i kvalitetni, i mogu se lako održavati. Međutim, ja sam ovoga puta napravio izuzetak i objasnio sam na koji način se mogu koristiti neke vrste voća, odnosno stare sorte voća, kao lepe dekorativne vrste biljaka ali pritom i da donose plod“, kaže Vladimir.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Prema njegovim rečima, u našim selima i delovima gradova i dalje mogu pronaći stara stabla autohtonih voćaka, koje rastu već stotinama godina i dalje plodonose. Oni ih nazivaju „babe koje i dalje rađaju“. Za njih je zanimljivo da se u današnje vreme u rasadnicima i te kako umnožavaju. Ljudi žele da imaju iste voćke koje su upamtili za vreme svog detinjstva, videli kod bake i deke na selu, te sada mogu kupiti nove sadnice i posaditi, da i u svom dvorištu imaju jednu kolačaru, budimku, senabiju ili pak neku vrstu trešanja kao što je vrapčara.
„Dosta rasadničara je primetilo da se ljudi i te kako raspituju za voćke starih sorti, te su počeli u svojoj proizvodnji da formiraju nekoliko novih vrsta, i recimo, u blizini Beograda ima rasadnik koji je oformio čak 30 vrsta voćaka starih sorti i one su naravno nakalemljene, te svako može za standardnu cenu jedne sadnice, kupiti voćku koju bi mogao da odgaji kao lepu, autentičnu staru sortu“, kaže Vladimir.
Osim njega, predavača je bilo i iz susednih zemalja, a interesovanje posetilaca za ovaj seminar bilo je veliko, pa su i organizatori bili više nego zadovoljni.
Prema rečima dr Dragane Skočajić sa Šumarskog fakulteta, oni su jako zadovoljni jer su pokušali pre par godina da jedan deo arborikulture, negovanja drveća, postave na viši nivo u Srbiji jer je to veliki problem za našu zemlju, za gradove, pogotovo zbog uslova klimatskih promena koji su evidentni.
„Danas smo imali gosta-predavača iz Hrvatske, kolegu Gorana Huljanića koji je iz firme Urbani Šumar iz Zagreba došao da podeli sa nama njihova iskustva“, kaže dr Skočajić.
Kako sama navodi, kao članovi Međunarodnih udruženja (Evropskog udruženja rasadničara i Evropskog udruženja arborikulturista) pokušavaju da budu u korak sa dešavanjima u Evropi.
Sagovornici:
dipl. inž. Vladimir Milutinović
dr Dragana Skočajić, Šumarski fakultet
Komentari