Prema postojećem Prostornom planu, do 2025. godine na planinskim rekama na području od Raške do Vrnjačke Banje predviđena je gradnja 48 mini-hidroelektrane. Desetak elektrana koje pokreće snaga vode već je priključeno na energetsku mrežu Srbije, dok je, prema našim saznanjima, dokumentacija pribavljena za još tridesetak koje bi se gradile na pritokama Ibra i Zapadne Morave.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Dileme nema – razlozi za tako veliko interesovanje su u mogućnosti brzog povraćaja novca, plus velika zarada i gotovo nikakav rizik od investiranja. Međutim, u poslednje vreme pribavljanje dokumentacije od strane investitora i njihove namere da na „najboljim mestima“, koja ne iziskuju veliki novac i rad, grade mini-hidroelektrane nailazi na sve veći otpor stanovništva, ekoloških organizacija, naročito seoskih meštana, pre svega zbog ugrožavanja njihovih reka i naglih promena hidroloških i mikrobioloških parametara u vodotokovima, posebno u letnjim mesecima.
Loša iskustva planirane gradnje na Ibru
Počeci naglog povećanja interesovanja za gradnju hidroelektrana na kraljevačkim rekama sežu do 2012. godine kada je, shodno dogovoru tadašnjeg premijera Ivice Dačića i predsednika italijanske industrijske grupe „Makaferi“,Gaetana Makaferija, već polovinom naredne godine na Ibru trebalo da počne izgradnja 10 mini-hidroelektrana vrednosti 350 miliona evra.
„Energetski bum“ i „posao veka“ za Ušće ali i Kraljevo najavljen je pompezno. Obe strane su izjavile da se radi o najvećem projektu te vrste u Evropi koji se realizuje strateškim partnerstvom italijanske kompanije „Seći energija“ i Elektroprivrede Srbije. Rečeno je i to da će instalisana snaga svih hidroelektrana na Ibru biti 103 megavata i da će svaki proizvedeni kilovat struje biti izvezen. Meštani Ušća imali su niz vrlo ozbiljnih pitanja u vezi sa tim projektom, ali pravog odgovora nije bilo.
Profesor Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar“ u Kraljevu, decidirano je tvrdio, i za to imao veliku podršku i struke i meštana, da će planirana investicija doneti pravu ekološku katastrofu celom kraju.
Posle Ibra, Lopatnica i Studenica imaju najveći hidrološki potencijal među rekama kraljevačkog kraja, ali i šire i godinama su na meti domaćih i stranih investitora.
Od najavljene gradnje hidroelektrana na Ibru prošlo je punih šest godina i od „posla koji otvara perspektive brzog i snažnog razvoja ušćanskog kraja“ nije bilo ništa, što kažu seljaci – ni budak nije udaren. Italijanski investitori više se nikada nisu pojavili a meštani Ušća, Polumira, Magliča, Bogutovca i okolnih sela i zaseoka su predahnuli.
Na meti Lopatnica i Studenica
Posle Ibra, Lopatnica i Studenica imaju najveći hidrološki potencijal među rekama kraljevačkog kraja, ali i šire. Godinama su i one na meti kako naših tako i stranih investitora koji bi da na ovim rekama grade svoje mini-hidroelektrane.
Pre nekoliko dana u Kraljevu je došlo do razmimoilaženja politike i struke po pitanju prigovora firme „Rajić energo d.o.o.“ iz Kragujevca a u vezi sa odbacivanjem njenog zahteva za izdavanje dozvola za gradnju mini-hidroelektrane „Grajića 2“ u selu Mlanča na istoimenoj reci. Naime, Odeljenje za urbanizam grada Kraljeva dalo je negativno mišljenje na zahtev potencijalnog investitora, ali je Gradsko veće prihvatilo prigovor kragujevačke firme s obrazloženjem da je konstatacija gradskih urbanista da je lokacija u Mlanči rezervisana Prostornim planom Kraljeva i da je u granicama Parka prirode Golija – neistinita!
Nije na odmet reći da ni Gradsko veće nije bilo jedinstveno u prihvatanju prigovora kragujevačke firme „Rajić energo“, što upućuje na zaključak da su mnoge stvari ostale nedorečene i nejasne. Istina je i da meštane Mlanče i okolnih sela o tome niko ništa nije pitao i konsultovao. Ne prejudiciramo stvari, ali meštani Mlanče već najavljuju proteste čim budu sigurni da će radovi na mini-hidroelektrani početi.
Protesti krenuli sa obale Lopatnice
Pre nekoliko dana na portalu Agromedia pisali smo o protesnom okupljanju meštana Lopatnice, Bogutovca, Bogutovačke Banje, Stanče i Magliča, na kojem su izrazili svoje neslaganje s planom gradnje mini-hidroelektrane na Lopatnici od strane jednog slovenačkog investitora. O ovom projektu meštani sve doskora ništa nisu znali niti ih je neko obavestio.
Građani pomenutih sela na obalama jedne od naših najčistijih i najlepših reka postavili su table s upozorenjem da investitori, bilo naši, bilo strani, kojima je novac važniji od svega, pa i od života ljudi u priobalju reke, nisu poželjni u njihovom mestu. Sada je izgradnja mini-hidroelektrane pod velikim znakom pitanja, kao i mnogih do sada planiranih, jer meštani tvrde da bi od nje imali mnogo više štete nego koristi.
Komentari