Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ima tradiciju dugu više od 80 godina. Izgradio je veliki ugled u zemlji i svetu, a sada u njemu radi naučno-istraživački tim čija znanja ne ostaju samo u laboratorijama. Novosadski institut aktivno pomaže poljoprivrednicima u unapređenju organske proizvodnje i deli svoja otkrića sa kolegama širom Evrope i svet
„Srbija je najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope i jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja je ne uvozi. Pokreću se programi oplemenjivanja soje u Austriji, Nemačkoj, čak i u Belgiji; u zemljama gde toga nije bilo, oni dolaze kod nas da uče i mi im sa zadovoljstvom izlazimo u susret. Jako je lep osećaj kada Nemci dođu kod vas da uče.”, otrkiva nam direktor Instituta, prof. dr Jegor Miladinović.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo značajno doprinosi procesu proizvodnje zdrave hrane u Srbiji i Evropi. Rezultati njihovih istraživanja se prenose u praksu, a na taj način se diže nivo kompletne poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. Farmeri ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet, od čega oni imaju veći profit, a potrošači imaju kvalitetniju hranu.
Možda vas zanima
Institut u međunarodnim projektima Evropske unije
Govoreći o aktivnostima Instituta i uspesima koje ostvaruju u Evropi, direktor u šali, ali s ponosom kaže sledeće:
„Institut za ratarstvo i povrtarstvo odavno je prešao granice naše zemlje. Odavno sarađujemo sa Evropskom unijom i naš institut je već u Evropi – čekamo i ostatak zemlje da nam se pridruži.”
Među najvažnijim međunarodnim projektima u kojima Institut učestvuje jesu projekti EU iz programa Horizont 2020. U pitanju su kompleksni projekti u kojima učestvuju veliki konzorcijumi iz brojnih zemalja i u koje se ne dospeva lako. Institut, međutim, trenutno učestvuje u pet takvih projekata i njegovi naučni radnici su na tim projektima angažovani kao lideri radnih paketa.
Miladinović ističe da je učešće u takvim projektima važno jer doprinosi prepoznatljivosti Instituta i predstavlja najbolji način da se dođe do nove opreme, hemikalija, da obavimo diseminaciju naših naučnih radova, da putujemo i upoznajemo se sa kolegama.
Oprema u novosadskom institutu - ©Agromedia
Novosadski institut – Institucija od nacionalnog značaja
Profesorka dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, takođe je govorila o uspesima Instituta.
„Ponos Instituta za ratarstvo i povrtarstvo jeste njegov naučno-istraživački tim, koji je garant kvaliteta onoga što Institut stvara – a stvara hibride, tehnologiju gajenja, radi na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača, i naravno vrši usluge. Taj naporan rad i to što je Institut lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, krunisan je 2018. godine, kada smo i postali institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju“, kaže Latković.
Suncokret – Zaštitni znak Novosadskog instituta
Svaki sedmi suncokret u svetu potiče iz Novog Sada.
„Kao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uvek govorim mojim studentima: ako želite da naučite nešto o kukuruzu – idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idite u Nemačku, ako želite da naučite nešto o ječmu – idite u Kanadu, ali ako želite da naučite o suncokretu – ostanite u Novom Sadu“, zaključuje Latković.
Polje suncokreta - ©Agromedia
GMO i Srbija – Da li se organska proizvodnja isplati?
O GMO hrani poslednjih godina mnogo se govori, a ta skraćenica odnosi se na genetski modifikovanu hranu.
Šta to tačno znači, objasnio je dr Jegor Miladinović.
„Genetska modifikacija je u širem smislu svaka transformacija u genomu, a u užem smislu, ono što prosečnog potrošača zanima – to je uvođenje gena iz jednog organizma u drugi. Ja prosečnog potrošača ne bih zamarao naučnim aspektom toga, nego bih usmerio pažnju na ekonomski efekat toga. Evropska unija je bogato tržište, njihovi potrošači žele da jedu organsku, nemodifikovanu hranu i spremni su da za to plate. Mi imamo sorte i hibride koji nisu modifikovani, koji su kvalitetni i prinosni, i koje možemo njima da prodamo.”
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.
Komentari