Novi Zakon o zdravlju bilja, koji podrazumeva dosta promena u dosadašnjoj poljoprivrednoj proizvodnji, stupio je na snagu 1. januara 2022. godine. Novina je da počinju da se primenjuju Izmene i dopune zakona o sredstvima za zaštitu bilja, koje su zvanično važeće, ali je nezvanično odložena primena kako bi se do tada proizvođači upoznali sa svojim novim obavezama.
Očekuje se da do kraja ove godine izađe novi dokument, Pravilnik, koji će propisati tačnije podzakonske odredbe, odnosno preciznije detalje, koje se odnose na sledeća pitanja: koliki će biti iznos za uplatu za obuku, koliko dana će trajati, ko će sve imati pravo da radi tu obuku, koje će prezentacije biti organizovane. Obuhvaćeno će biti kompletno sve od bezbedne upotrebe pesticida, od same kupovine istih u poljoprivrednoj apoteci, preko transporta do kuće, do skladištenja. Obaveza poljoprivrednih proizvođača je primena zaštitnih sredstava, takođe treba da znaju međusobni način mešanja preparata, odnosno neko opšte znanje za ono čime se bave, a koje moraju da imaju.
Pročitajte još:
Generalno kada je proizvodnja u pitanju, poljoprivredni proizvođači su kod nas jako tradicionalni, teško prihvataju promene ali ih ipak prihvataju. Mi imamo problem sa tim što kad dođe neka novina, oni je ne prihvataju do trenutka dok ne dožive neki problem. Zatim kada jedan od njih prihvati tu novinu, prihvataju je svi.
To je lančana reakcija koja se, na neki način, dešava u celom Pčinjskom regionu. Parcele su usitnjene, stoga nisu na nivou ozbiljnih poljoprivrednih proiyvoda kao što su negde u Vojvodini, gde ljudi imaju 100 ili 200 hektara zemlje. Međutim, veliki broj njih čini ipak neki zavidan sistem proizvodnje i to je opet značajan resurs kako za republiku, tako i za sve nas koji se bavimo poljoprivredom u okrugu – istakao je savetodavac za zaštitu bilja PSSS Vranje, Dejan Mujakić.
Prva od promena u poljoprivrednoj proizvodnji propisanih Zakonom jeste ona koja je nastala u prepoznavanju poljoprivrednih proizvođača i podeli na profesionalne i neprofionalne. Druga promena vezana je za ambalažni otpad, a treća za distribuciju, prodaju i registraciju preparata.
Podela na profesionalne i neprofesionalne proizvođače podrazumeva da ih Zakon vidi kao one koji su pod obavezom da budu pod sertifikatima i one koji nemaju tu obavezu. Obaveze će biti pohađanje obuka za bezbednu primenu pesticida koje se sastoje od jednodnevne i dvodevne obuke. Obuke će na jugu Srbije vršiti PSSS Vranje, nakon toga će polaznici raditi testove koji su vezani za to što su slušali i svako od proizvođača ko prođe taj test dobiće sertifikat sa hologramom, koji će važiti pet godina, i koji će mu omogućiti da kupuje pesticide i
ostala neophodna zaštitna sredstva.
Ambalažni otpad biće na neki način rešen, da li u vidu kaucije koju će oni morati da plaćaju prilikom kupovine sredstava, pa da onda vrate ambalažu, da im ta kaucija bude vraćena ili na neki drugi način, ali će svakako biti obavezni da to vrate što apotekarima koji će prikupljati jedan deo tog ambalažnog otpada, a oni će dalje biti u obavezi da to donesu poljoprivredno-stručnim službama gde će biti instalirani kontejneri, koji će se kasnije prenositi na mesta za uništavanje otpada.
Više neće biti bacanja otpada po rekama i njivama, da se zagađuje životna okolina i da to bude problem, jer ambalažni otpad od pesticida se smatra visokorizičnim otpadom, pa je veliki problem kada se on čuva po skladištima. Imamo i savesne poljoprivredne proizvođače koji taj otpad čuvaju od kako su počeli da se bave poljoprivredom.
Konkretno, čovek iz sela Dubnica kod Vranja, koji ima neku staru kuću, napunio je sve sobe kojima ona raspolaže otpadom i nema šta trenutno da radi sa njim. Ovim Zakonom to će biti rešeno, dobićemo spisak firmi koje će se baviti time, koje će moći da prikupljaju taj
ambalažni otpad, odnose ga i uništavaju – dodao je Mujakić.
Zakon je predvideo i baždarenje prskalica koje se koriste za primenu kako u ratarstvu, tako i u voćarstvu. Tu će biti i cenovnik koji je prikladan za svako poljoprivredno domaćinstvo, atomizeri, ratarske prskalice biće kontrolisani i sva ispravnost ili neispravnost moraće da bude uklonjena kako bi se dobila ta potvrda o ispravnosti. Potvrda je u vidu nalepnice, nalepnice će važiti pet godina, nakon isteka tog perioda postupak se ponavlja.
Nakon predavanja koje je Mujakić održao u velikoj sali Skupštine opštine Vladičin Han, pred više od 30 proizvođača, bila su mu postavljena različita pitanja koja su vezana upravo za praktičnu primenu ovog Zakona.
I onaj koji piše taj dokument ne može da napiše nešto što bi bilo primenljivo na teritoriji čitave Srbije. Suštinske su razlike između juga, istoka, zapada i severa zemlje. Na severu imate ogromne površine, mali broj proizvođača, na jugu izuzetno male površine, ogroman broj proizvođača, istok je nešto između, nešto više od juga, zapad nešto između juga i severa, skroz je sve drugačije. Pitanja na koja smo odgovarali su jako korisna – objasnio je savetodavac za zaštitu bilja PSSS Vranje.
U nastavku izdvajamo pomenuta pitanja i odgovore:
Pitanje 1:
Ako ja kao proizvođač kupim nešto što je sasvim bezveze, recimo kancerogeno, dam to ovim našim lokalnim otkupljivačima, oni ne znaju kada sve to pokupe, moje, njegovo, od ostalih ljudi, ne znaju koje sam ja lično dao njemu. Kada on sutradan izveze ceo šleper, recimo malina, tamo neko dođe i pogleda te primeti da je upotrebljena nedozvoljena supstanca, ko može zapravo to da vidi šta sam ja koristio?
Odgovor 1:
To ne može da vidi niko. Samo laboratorija na osnovu analize aktivne materije ili dozvoljene količine i količine pronađene u tvom uzorku.
Međutim, svaki otkupljivač ili hladnjačar mora da zna zbog sebe čime se prska to. To bi trebalo da bude pre svega moralna obaveza da ispoštuješ sve ono što je u redu, zato što će to sutra nečije dete da pojede. Zatim, on mora da ima mesto u skladištenju i da zna koja je čija roba, Mikina je tamo, Perina ovamo i tako dalje. Kutije moraju biti obeležene prilikom utovara u kamion.
Pitanje 2:
Da li malinjak, na primer, mora biti osiguran za nadoknadu štete u vezi sa elementarnim nepogodama?
Odgovor 2:
Da, mora, ne postoji drugačija osnova. Država predviđa subvenciju na osiguranje, svake godine daje 50 odsto, ruralna područja 65 odsto, to
je povraćaj za osiguranu polisu. Ako uplatiš 20.000, država ti vraća 10 ili 20. Osiguranje se odnosi, između ostalog, na niske temperature i rane mrazeve. Sve ostalo je samo dobra volja opštine.
Pitanje 3:
Radim sa svojim ocem, ali ne živimo na istoj adresi, meni piše Vladičin Han a njemu selo Manjak u ličnoj karti. On je meni dao ovlašćenje da
mogu da upišem promene u biljnoj strukturi. Znači, ja nisam proizvođač, moj otac je, ali on se time ne bavi, koje su moje mogućnosti?
Odgovor 3:
Nadovezao bih se pitanjem da li neko drugi može biti ovlašćeno lice i za sertifikat, tj. ako je otac kao nosilac staro lice, koje ne može više da radi te poslove, a i dalje želi da se gazdinstvo vodi na njegovo ime, da li sin može da bude član i u sertifikatu? Sa ovlašćenjem bi trebalo da svaki poljoprivredni proizvođač koji ima ovlašćenje od nosioca poljoprovrednog gazdinstva da može da koristi tu potvrdu da bezbedno kupuje hemiju. Da ti kao upisano lice u poljoprivrednom gazdinstvu sa ovlašćenjem možeš da učestvuješ i u sertifikatu, da sa njim odeš i
kupiš ono što vam treba.
Edukacijama proizvođača biće obuhvaćene sledećim temama: pesticidi, mehanizmi njihovog delovanja, fizička i hemijska svojstva, pravilan način rukovanja, primena, skladištenje, transport, odlaganje i kalibriranje opreme i aparata za tretiranje gajenih poljoprivrednih kultura. Pored navedenog, predavanjima biće obuhvaćene i teme o korišćenju ličnih zaštitnih sredstava, poštovanju karence, zaštiti zdravlja ljudi, domaćih i divljih životinja, svih neciljanih organizama, prvenstveno pčela, o integralnom upravljanju štetnih organizama u smislu što manje upotrebe hemijskih sredstava u korišćenju agrotehničkih i mehaničkih mera u cilju suzbijanja štetnih organizama i korova.
Komentari