Hrane će u Srbiji biti dovoljno, ali treba očekivati nova poskupljenja, što bi moglo još više da istanji novčanike potrošača, kažu stručnjaci.

Dok u svetu rastu cene hrane, ali i zabrinutost da je neće biti dovoljno, građani Srbije osećaju poskupljenje u džepu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje „najtežu zimu u poslednjih 70 godina”. Poslednjih meseci, iz pojedinih prodavnica u Srbiji stižu slike opustošenih rafova sa brašnom, uljem i šećerom, ali razlog nije nestašica, već povećana potražnja za proizvodima, o čemu je BBC već pisao.

Razloga za strah od nestašica doista nema, jer Srbiji ne prete problemi oko snabdevanja hranom, kaže Ljubiša Kolarić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Hrana se proizvodi u dovoljnoj meri, a prvenstveno pšenica i kukuruz, rekao je Kolarić.

Ipak, treba očekivati nova poskupljenja, smatra Vlado Kovačević, viši saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i docent na Poljoprivrednom fakultetu u Bijeljini. Treba očekivati da će cene nastaviti da rastu, zato što se svako dešavanje na svetskom tržištu hrane preliva i u naš region, navodi.

Cene hrane na globalnom nivou su u poslednjih godinu dana porasle za skoro 30 odsto, đubrivo je poskupelo više od 50 odsto, a ulje za više od 60 odsto, procena je Ujedinjenih nacija (UN). Vlasti u Srbiji su ograničile cene pojedinih životnih namirnica – šećera, brašna, ulja i svinjskog buta.

Podaci UN-a pokazuju da se u poslednje dve godine, zbog pandemije kovida i rata u Ukrajini, udvostručio broj ljudi u svetu koji su u riziku da neće imati dovoljno hrane – sa 135 miliona, koliko ih je bilo 2019. godine, na 276 miliona.

Da li treba da očekujemo novi rast namirnica?

Rat u Ukrajini poremetio je lance snabdevanja žitaricama, a oko 20 miliona tona zarobljeno je u zemlji koja se takođe naziva žitnicom Evrope. Kovačević kaže da Srbija ne uvozi žitarice iz Ukrajine, pa je ovaj poremećaj ne pogađa direktno, ali itekako ima posledice koje se osećaju i u Srbiji. Indirektan efekat te situacije je smanjena ponuda na svetskom tržištu, zbog čega i raste cena ovih proizvoda, kaže.

Kako podseća, poljoprivreda je specifična po tome što najčešće nije moguće momentalno nadomestiti ono što na tržištu nedostaje – za uzgoj hrane je potrebno vreme. Zbog toga se i očekuje da će se rast cena hrane nastaviti, dodao je ovaj stručnjak.

Kovačević podseća da će posledice rata osećati duže vreme, jer „deo zemlje u Ukrajini nije zasejan zbog rata, što bi se moglo osetiti sledeće godine”.  Indija je sredinom maja zabranila izvoz pšenice i time izazvala novi skok cena na globalnom nivou, a ovu odluku kritikovale su države-članice G7. Ograničenja izvoza imaju snažan uticaj na svetsko tržište, a dovode i do panične kupovine, čak i u situacijama kada proizvoda ima dovoljno, kaže Kovačević.

Izvor: BBC