Izvoz srpske robe, sirovina i proizvoda u Rusku Federaciju, Belorusiju i Кazhstan od 2017. godine premašuje milijardu dolara, s tendencijom rasta i količina i asortimana i čak saradnje u oblasti zajedničke proizvodnje.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Nedavno je potpisan i novi, izmenjeni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije kojim su delegacije naše zemlje i država Evroazijske ekonomske unije proširile spisak roba za bescarinski izvoz. Tako da pored velikog izvoza jabuka, na tom spisku su se sada nale i kvalitetna srpska rakija, sirevi cenjenog geografskog porekla, probrana vina, hrana, ali i cigarete.
Nedavna poseta predsednika RF Vladimira Putina Srbiji takođe je rezultirala potpisivanjem više desetina sporazuma o saradnji i razmeni znanja, tehnologija, usluga i dobara, koja će nam, kako se očekuje, popraviti bledu krvnu sliku. Posebno ako se uzme u obzir pojačano interesovanje investitora Unije za ulaganja u proizvodnju u Srbiji. Brojna delegacija privrednika iz Rusije imala je priliku da iz prve ruke upozna poslovni ambijent u Srbiji. A, prema najavama obe strane, kroz ”digitalni dijalog”, nagovešteno je interesovanje vodećih ruskih kompanija iz informatičkog sektora za ulaganja i investicije u Srbiji, najpre ”Rosatoma” i ”Кasperskog”.
Tržište za sve privredne grane
Interesni, prihodovni aspekt decenijske priče o saradnji i statusu povlašćene nacije, Srbije, u okviru Evroazijske unije, s posebnim akcentom na razvijanje saradnje sa Ruskom Federacijom, rezultirao je time da je Rusija po trgovinskoj razmeni izbila na poziciju trećeg stranog partnera.
Bescarinski režim, još uvek nedovoljno iskorišćen, otvara šanse najpre za izvoz hrane iz Srbije, ali i svih drugih roba, u poslednje vreme sve češće proizvedenih u kooperaciji sa uvoznicima iz Evroazijske unije. Ako ruski IT sektor koji posluje u Srbiji po zakonodavstvu domaćina zapošljava, kako kažu u Republičkoj privrednoj komori oko 1.500 radnika, teško je pretpostaviti broj onih koji u gotovo 1.900 izvoznih firmi žive od poslovanja sa Rusijom!
Najveće interesovanje ruskog tržišta je od samog početka vladalo za uvoz prehrambenih proizvoda i sirovina, tako da je šansa za podizanje agrara i stočarske proizvodnje u nas podsticana na najdirektniji način – prodajom za stvarni novac. Uz otvaranje neograničenih mogućnosti da se uz sveže voće i povrće, meso i prerađevine od mesa, mleko i mlečne proizvode, uvoz proširi i na, recimo, proizvode tekstilne i pamučne industrije i ostalih privrednih grana.
Izvoz u Rusiju – državni projekat
Već potisivanjem prvog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske unije, izvoz srpske robe na tržište od bezmalo 200 miliona ljudi pokrenuo je zamajac voćarske i povrtarske proizvodnje. Dodatni podsticaj dala je mera Vlade Ruske Federacije o zabrani uvoza proizvoda iz Poljske zbog prekoračenja propisanog nivoa upotrebe pesticida i nitrata i nedozvoljenih sadržaja u proizvodima. Svojim kvalitetom srpska poljoprivredna proizvodnja, oprezno naslonjena na domaće standarde zadovoljila je zahteve kupaca iz Rusije i time sebi otvorila vrata za rast izvoza.
Srpski proizvođači jabuka su već 2014. godine izvezli u prvom polugodištu 32,4 hiljada tona ovog voća, duplo više nego u prethodnoj godini. Za tri naredne godine izvoz roba iz Srbije za tržište Rusije i Evroazijske unije će se utrostručiti i 2017-e preći magičnu granicu od milijardu dolara, koja i dalje beleži rast.
Saradnja je građena ogromnim naporima države da je pretvore u državni projekat, te je tako preko Privredne komore Srbije, u saradnji sa nadležnim organima i komorama Ruske Federacije učinjeno više krupnih koraka u međusobnim susretima na najvišem niovu i u rangu dogovora delegacija privrednika.
Poseta potpredsednika Ruske vlade Dimitrija Rogozina Srbiji 2015. godine dokazala je da postoji obostrani strateški interes da se privredna saradnja razmahne. Pored brojnih ugovora, podstaknuto je interesovanje najvećih ruskih trgovačkih lanaca da u svojim objektima prodaju proizvode iz Srbije. Posredovanje Кoordinacionog centra za podršku izvoznicima u Rusiju dalo je rezultata. Za zahtevnog ruskog kupca i ogromno tržište valjalo se izboriti propisima, nadzorom, carinskim kontrolama uvoza koji je povremeno kvario poslove domaćem proizvođaču.
Šanse su otvorene i saradnjom sa regionima, učešćem na prestižnim sajamskim manifestacijama kao što je Ekonomski forum u Sočiju sa pratećim mini sajmom srpskih proizvođača ili prestižnom WorldFood Moscow – na kojem je s jeseni prošle godine učešće uzelo 13 srpskih kompanija koje su potpisale tri važna izvozna posla višemilionske vrednosti.
Ponovo na trasi Južnog toka?
Danas redovnim kontingentima srpski proizvodi stižu do rafova supermarketa najvećih trgovinskih lanaca kakvi su, recimo ”Tander Magnit” ili ”Metro” keš end keri. Samo ”Magnat” poseduje 8.500 prodajnih objekata, od čega 170 hipermarketa u kojima radi 220.000 zaposlenih i špediciju od 5.000 kamiona.
Razdaljina od najmanje 2.500 kilometara od Srbije do Moskve i drugih regiona Rusije nije prepreka. Radi se na ubrzanju plovnih puteva rekama. A oživljava i ideja o izgradnji kraka međunarodnog gasovoda Južni tok, koji će Srbiju vratiti na energetsku trasu Evrope, pored brojnih koristi prirodnog i jeftinog energenta neophodnog staklenicima i objektima za stočarsku proizvodnju.
Perspektive saradnje sa zemljama Evroazijske unije za razvoj poljoprivredne proizvodnje, ali i drugih privrednih grana, zavisno od interesovanja tržišta, su nesagledive.
Ogromno tržište ne samo što može da ”guta” kvalitetnu srpsku proizvodnju, već može da motiviše i drugu stranu da investira u sunčanu i plodnu Srbiju. Nije teško predvideti koristi statusa povlašćene nacije, a ni napredak partnera sa Istoka na listi vodećeg u trgovinskoj razmeni.
Komentari