Prvi je, 4. decembra, ovo rešenje dobio Predrag Veljković iz Pekčanica kod Kraljeva, zatim je Zlatku Kokanoviću iz Gornjih Nedeljica isto rešenje stiglo 6. decembra. Tokom vikenda, rešenje je dobio i Đoka Ćurčić iz Titela.

Sva tri poljoprivrednika istakli su se na protestima paora i skrenuli pažnju javnosti na sebe. Pored toga, Kokanović je jedan od najglasnijih aktivista protiv rudnika litijuma koji želi da otvori Rio Tinto, dok je Ćurčić upamćen po dolasku na nedavni protest u Novom Sadu sa traktrom i na njega prikačenom cisternom.

Poljoprivrednici zbog toga tvrde da se ovim potezima vrši represija nad njima i da su inspekcije koje su im poslate politički akt.

Međutim, Ministarstvo poljoprivrede to negira.

„Poljoprivredna inspekcija, u saradnji sa Upravom za agrarna plaćanja, izvršila je ukupno 3.350 kontrola, kod 1.580 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava od avgusta 2024. godine u sveobuhvatnoj akcijskoj kontroli podsticajnih sredstava na teritoriji cele Srbije – kvalitetna priplodna grla, tovna grla, neposredni podnosioci premije za mleko i kontrola podsticaja po hektaru obradive površine“, naveli su oni.

Kako su dodali, nepravilnosti su utvrđene kod ukupno 235 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

„Kod svih poljoprivrednih gazdinstava kod kojih su utvrđene nepravilnosti, po bilo kom osnovu po kojem je izvršen inspekcijski nadzor, podnete su prekršajne prijave i inicijative za stavljanje gazdinstva u pasivni status“, naglasili su iz Ministarstva i dodali da to nije stvar politike, već da su rešenja „isključivo doneta zbog nepridržavanja propisa od strane pojedinih poljoprivrednika i nepostupanja po izrečenim merama Ministarstva, odnosno usled utvrđenih nepravilnosti u okviru inspekcijskog nadzora“.

Nepravilnosti ili CIRKUS?

Međutim, poljoprivrednik iz Titela Đoka Ćurčić tvrdi drugačije.

On smatra da je obrazloženje za stavljanje u pasivan status bilo „običan cirkus“.

„To je sve politička varijanta, zbog protesta u Novom Sadu meni su u danu došle dve inspekcije – veterinarska i poljoprivredna. Veterinarska je pregledala i predala mi šta treba da popravim, ja sam to sredio i sa njima sam završio prijatno. Poljoprivredna je išla po njivama, gledali su mi svinje, objekat za svinje, objekat gde osoka odlazi, sve su premerili, njive su sve bile uzorane i istanjirane na kojima je posejano žito“, objašnjava Ćurčić.

On tvrdi da je inspekcija „odokativnom metodom“ utvrdila da je negde posejan kukuruz, a trebalo je da bude žito, a da je na drugom mestu žito, a trebalo je da bude suncokret.

„Sve je to biljna proizvodnja što sam sejao i tu sam napravio dve ili tri greške u vezi sa tom strukturom koju nisam upisao dobro. To se desilo jer smo gazdinstvo prijavljivali u februaru, a sejali smo tek u martu ili aprilu. Na nekim njivama sam morao i da presejem jer su mi miševi pojeli. Oni su me zbog toga stavili u pasivan status i ugrozili egzistenciju moje porodice, a sve zbog politike“, ukazuje naš sagovornik.

On dodaje da je uložena žalba na to rešenje, ali da će to trajati sigurno četiri ili pet meseci, u kojima neće moći da radi.

„Ovo je ona situacija ‘kadija te tuži, kadija ti sudi’. Videćemo šta će od toga biti, teško je to sad prognozirati. Ko god misli svojom glavom i iznosi svoj stav, on postaje problem“, smatra Ćurčić.

On dodaje i da, ako žele, svakom poljoprivredniku mogu da pronađu nešto problematično.

„Ako sagledamo sve, niko kod nas nije ispravan oko tako malih sitnica. Ne ispunjavaju ljudi uslove za sve“, objašnjava Ćurčić.

Ipak, kako kaže, moraće da nastavi da radi.

„Ja ću raditi tu zemlju, ako ne dobijem subvcenije ja ne mogu da prodam moje proizvode legalno. Ne mogu da održavam gazidnstvo, jer oni mene ovi potezom teraju u kriminal. Teraju nas da prodajemo na crno, da nema nigde uvida robe…“, upozorava Ćurčić.

On naglašva da on i njegova porodica žive od te zemlje.

„Sada ne možemo da prodamo naše mleko ili žitarice jer smo u pasivnom statustu, jer firme sa kojima sarađujemo traže aktivan status. Država nas tera na kriminal, a ona je najveći kriminalac“, poručuje Ćurčić.

Kako pasivan status vide analitičari?

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da inspektori imaju dosta prostora za slobodan sud.

„Široko je polje da se proceni da li se neko ogrešio toliko da ga stavite u pasivan status i ima dosta diskrecionih prava u toj proceni“, ukazuje on.

Galetin veruje da poljoprivrednici jesu pogrešili, ali ima utisak da tu ima i politike.

„Dati procenu da neko ne zadovoljava kriterujume aktivnog statusa daje puno diskrecionog prava. U moru propisa i kriterijuma za zadovoljenje aktivnog statusa uvek može da se nađe nešto što ne štima, i da se neko pošalje u pasivan status“, objašnjava naš sagovornik.

Galetin je, takođe, mišljenja da većini može da se pronađe nešto što je problematično.

„Imamo situaciju da možete svakome da nađete dlaku u jajetu i na osnovu te dlake da jedno gazdinstvo suspsendujete“, napominje naš sagovornik.

Time je to gazdinstvo, kako upozorava, praktično osuđeno na propast.

„Raditi bez državnih podsticaja i subvencija, posebno u ovakvim uslovima kada imate loše cene poljoprivrednih proizovda, kada je tržište apsolutno ne naklonjeno poljoprivrednicima i još imate loše prinose, kakve su svi imali ove godine, onda je to bukvalno osuda na propast“, tvrdi Galetin.

Prema njegovim rečima, teško gazdinstva to mogu da „prežive“.

„U zadnjih nekoliko godina imamo to da pojedinim poljoprivrednicima jedina neka zarada, jesu ti državni podsticaji. Ako nekoga ostavite bez toga, on će teško da se izbori“, smatra Gelatin.

S druge strane, agroanalitičar Goran Đaković ima drugačije mišljenje.

„Žao mi je što su pojedini poljorivrednici došli u situaciju da im gazdinstvo bude kažnjeno, ali to je sudbina koja bi mnoge mogla da snađe jer se olako odnose prema svemu pa i prema subvencijama“, navodi on.

„Kada su u pitanju subvencije u poljoprivredi postoje jasni propisi, pa se njih moramo svi pridržavati“, naglašava Đaković.

Što se tiče inspekcijske kontrole, kaže da ona može da se desi bilo kome i bilo kada.

„Da li je bilo političkog motiva da se posete i dva gazdinstva isturenih aktivista možemo samo da nagađamo, ali bez pravnog uporišta ne bi mogli da dobiju pasivan status“, tvrdi Đaković.

On podseća i da ta procedura podrazumeva da se, između ostalog, ostavlja rok da se greška ispravi, što ovi poljoprivrednici, kako kaže, verovatno nisu uradili.

„Pasivan status je kaznena mera koja bi trebalo i češće da se primenjuje jer imamo mnogo zloupotreba subvencija na terenu“, navodi Đaković.

Gazdinstva koja ostanu bez subvencija, prema njegovom mišljenju, teško će se boriti na tržištu.

„Ipak, mogu opstati ako budu znali vlasnici da sa njima pravilno upravljaju. Postoje i danas brojna gazdinstva koja iz različitih razloga nemaju pravo na subvencije, ali ipak i dalje funkcionišu i ostvaruju zaradu“, kaže Đaković.

Izvor: Danas