Prema poslednjim istraživanjima koja je sprovela NASA utvrđeno je da opstanak poljoprivredne proizvodnje, ali i preživljavanje nešto više od šestine čovečanstva, zavisi od godišnjih otapanja snega.
Oko 100 naučnika sa univerziteta i raznih agencija širom SAD, EU i Kanade okupilo se kako bi izračunali kolika je količina vode zarobljena u snegu. Ovo je bitno istraživanje od kojeg zavisi snabdevanje ljudi pitkom vodom, poljoprivreda i rad hidroelektrana širom sveta.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
NASA navodi da samo u zapadnom delu SAD, na primer, tri četvrtine svih reka i manjih vodotoka zavisi od vode iz snega koji se na planinama otapa u proleće.
Slično je u većem delu sveta, a koliko je znanje čovečanstva o rezervama vode u snegu ograničeno, pokazuju iznenađenja koja priroda sve češće priređuje putem poplava i suša.
Još 1967. godine na severnoj Zemljinoj hemisferi pod snegom je u proleće bilo čak 2.5 miliona kilometara veće područje nego danas. Reč je o površini većoj od pola EU, a razlog zašto se toliko snega od tada istopilo leži u globalnom zagrevanju kao posledici klimatskih promena.
Ipak, kako sve manja površina Zemlje pod snegom, ali i i pod ledom jer se otapaju ledeni pokrivači na polovima i glečeri širom sveta, sve je manja površina koja svojom snežnom ili ledenom belinom odbija Sunčeve zrake nazad u svemir. To znači da Zemlja upija sve više Sunčevih zraka i tako se još brže zagreva, trpeći sve gore klimatske promene.
Izvor: B92
Komentari