Do pre dvadesetak godina kraljevačka pijaca bila je među najposećenijim u Srbiji, odmah iza beogradske, subotičke i novopazarske, mada ne mali broj kaže da je po prometu petkom i nedeljom bila i ispred njih. Danas je situacija mnogo drugačija, kao i kod svih ostalih pijaca u zemlji. Nekad kultna mesta trgovine, opuštenih razgovora o svemu u svačemu, kao i beskonačnih cenkanja su prošla. Trgovinski lanci su privukli mnoge potrošače uslovima prodaje, a i besparica je učinila svoje.
Kraljevačka pijaca je ovih jesenjih dana dobro snabdevena, ali prodaja slabo ide. Jednostavno, narod nema para i umesto što je nekada kupovao voće i povrće na vreće i kilograme, danas sve više kupuje na komad.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Izuzetak su domaćice koje spremaju zimnicu te paradajz, papriku, kupus, karfiol i drugo potrebno povrće kupuju u većim količinama, ali ni izbliza kao u nekim ranijim vremenima kad su za turšiju, ajvar i druge zimske specijalitete bile zadužene majke i svekrve.
Priča odavno poznata, žale se i prodavci i kupci; prvi, na visoke takse zakupa tezgi, tzv. pijačarinu, uslove rada i enormne troškove proizvodnje, dok su kupcima cene proizvoda visoke, neprimerene njihovim skromnim mogućnostima.
„Verujte mi, ja luk, crni i beli, papriku, šargarepu i drugo povrće odavno kupujem na komad, sir na kriške, kajmak u maloj čaši od kiselog mleka. Voće samo razgledam, naročito grožđe i banane, tek za poneku jabuku nađe se ponekad neki dinar“, kaže penzionerka Milica Rajković iz Ribnice kod Kraljeva.
Oni koji pristaju na razgovor tvrde da pijace nisu više „sirotinjske majke“, gde su bar oni siromašniji mogli da kupe mnogo čega za hranu po nižim cenama nego u prodavnicama, već da su postale privilegija bogatih. Oni s tanjim budžetima i novčanicima, prema rečima čika Milana, bivšeg kraljevačkog zanatlije, kako nam se predstavio, mogu samo da „ubijaju vreme“ između pijačnih tezgi.
Sve manje mušterija, a cene se drže
Cene voća i povrća na pijaci u Kraljevu su nešto niže nego pre dvadesetak dana ali je to trenutno, kazuju prodavci, jer će s prvom slanom cene ponovo doći na svoje. Paradajz je 80 dinara, paprika „kurtovka“ od 65 do 85 dinara, krompir i kupus 30, karfiol 120 dinara. Od voća najjeftinije su jabuke, prosečna cena je 45 dinara, mada mogu da se nađu i po 30, dok su najskuplje 60 dinara. Kruške su od 60 do 80 dinara, grožđe 120 dinara.
Slušajući proizvođače, prodavce, čak i prekupce i nakupce, reklo bi se da je njima najteže. Sа puno gorčine pričaju da njihove muke niko ne razume, čak ni kupci poreklom sa sela koji bi trebalo da znaju koliko je gorak seljački hleb i kako teško seljak dolazi do dinara.
„Zakupnine su skuplje, gorivo takođe, komunalije i drugi troškovi“, navodi Milan Jovanović prodavac sa Zelene pijace.
Kako kaže, da bi zaradio nešto preko cene koštanja mora da podiže cenu voća i povrća koje prodaje.
„Svestan sam da su male plate, ali ne možemo jedino mi da čuvamo socijalni mir. Stalne mušterije imaju popust kod mene, a snalazim se i na drugi način – periodično uvodim i neke akcije za pojedine proizvode kao i moje kolege. Čujete kako pijacom odzvanja „akcija, akcija, još samo danas“. To se iz veliki trgovina preselilo i na pijace“, veli Milan Jovanović prodavac sa Zelene pijace.
Srbija će poželeti radnika
U poslednje vreme sve veći problem predstavlja nedostatak radne snage. Proizvođači sa sela tvrde da se nešto loše dogodilo u poslednje dve godine-nema radnika, ili su otišli iz zemlje ili neće da rade na poljima i voćnjacima za dnevnicu od 2.500 dinara, plus hrana i skraćeno radno vreme u odnosu na ranije godine.
Ugledni kraljevački voćari Miloš Kostović i Predrag Perišić kažu da imaju osećaj da je Srbija preko noći izgubila radnu snagu i da će se u dogledno vreme to tek pokazati kao ozbiljan problem.
Samo cveće uvek nađe kupce
Ovih dana kraljevačke pijačne tezge prepune su raznovrsnog jesenjeg cveća. Ima ga raznih vrsta, čini se nikada lepšeg i kvalitetnijeg, naročito kod bračnog para Olivere i Gorana Jokovića iz Musine reke, najvećih i najpoznatijih proizvođača cveća u ovom delu Srbije.
Kod njih a i drugih cvećara po pristupačnoj ceni svako nađe cvet koji voli, struk, buket, saksiju. Svaka dama ne žali poslednji dinar da kupi cvet jer on vraća raspoloženje u kuću. Od davnina u srpskim domovima cvet je bio važan detalj i ukras. Tako je i danas.
Komentari